Job 15
1 Respondens autem Eliphaz Themanites, dixit:
А Елифас Теманац одговори и рече:
2 Numquid sapiens respondebit quasi in ventum loquens, et implebit ardore stomachum suum?
Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним,
3 Arguis verbis eum, qui non est aequalis tibi, et loqueris quod tibi non expedit.
Препирући се говором који не помаже и речима које нису ни на шта?
4 Quantum in te est evacuasti timorem, et tulisti preces coram Deo.
А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.
5 Docuit enim iniquitas tua os tuum, et imitaris linguam blasphemantium.
Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.
6 Condemnabit te os tuum, et non ego: et labia tua respondebunt tibi.
Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје сведоче на те.
7 Numquid primus homo tu natus es, et ante colles formatus?
Јеси ли се ти први човек родио? Или си пре хумова саздан?
8 Numquid consilium Dei audisti, et inferior te erit eius sapientia?
Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?
9 Quid nosti quod ignoremus? quid intelligis quod nesciamus?
Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумеш што не би било у нас?
10 Et senes, et antiqui sunt in nobis multo vetustiores quam patres tui.
И седих и старих људи има међу нама, старијих од оца твог.
11 Numquid grande est ut consoletur te Deus? sed verba tua prava hoc prohibent
Мале ли су ти утехе Божије? Или имаш шта сакривено у себи?
12 Quid te elevat cor tuum, et quasi magna cogitans, attonitos habes oculos?
Што те је занело срце твоје? И што севају очи твоје,
13 Quid tumet contra Deum spiritus tuus, ut proferas de ore tuo huiuscemodi sermones?
Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих такве речи?
14 Quid est homo, ut immaculatus sit, et ut iustus appareat natus de muliere?
Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?
15 Ecce inter sanctos eius nemo immutabilis, et caeli non sunt mundi in conspectu eius.
Гле, не верује свецима својим, и небеса нису чиста пред очима Његовим;
16 Quanto magis abominabilis et inutilis homo, qui bibit quasi aquam iniquitatem?
А камоли гадни и смрдљиви човек, који пије неправду као воду?
17 Ostendam tibi, audi me: quod vidi narrabo tibi.
Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповедићу ти шта сам видео,
18 Sapientes confitentur, et non abscondunt patres suos.
Шта мудраци казаше и не затајише, шта примише од отаца својих,
19 Quibus solis data est terra, et non transivit alienus per eos.
Којима самим дана би земља, и туђин не прође кроз њу.
20 Cunctis diebus suis impius superbit, et numerus annorum incertus est tyrannidis eius.
Безбожник се мучи свега века свог, и насилнику је мало година остављено.
21 Sonitus terroris semper in auribus illius: et cum pax sit, ille semper insidias suspicatur.
Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.
22 Non credit quod reverti possit de tenebris ad lucem, circumspectans undique gladium.
Не верује да ће се вратити из таме, одсвуда привиђа мач.
23 Cum se moverit ad quaerendum panem, novit quod paratus sit in manu eius tenebrarum dies.
Тумара за хлебом говорећи: Где је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.
24 Terrebit eum tribulatio, et angustia vallabit eum, sicut regem, qui praeparatur ad praelium.
Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.
25 Tetendit enim adversus Deum manum suam, et contra Omnipotentem roboratus est.
Јер је замахнуо на Бога руком својом, и Свемогућем се опро.
26 Cucurrit adversus eum erecto collo, et pingui cervice armatus est.
Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.
27 Operuit faciem eius crassitudo, et de lateribus eius arvina dependet.
Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.
28 Habitavit in civitatibus desolatis, et in domibus desertis, quae in tumulos sunt redactae.
И седео је у градовима раскопаним и у кућама пустим, обраћеним у гомилу камења.
29 Non ditabitur, nec perseverabit substantia eius, nec mittet in terra radicem suam.
Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.
30 Non recedet de tenebris: ramos eius arefaciet flamma, et auferetur spiritu oris sui.
Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однеће га дух уста његових.
31 Non credet frustra errore deceptus, quod aliquo pretio redimendus sit.
Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.
32 Antequam dies eius impleantur, peribit: et manus eius arescent.
Пре свог времена свршиће се, и грана његова неће зеленети.
33 Laedetur quasi vinea in primo flore botrus eius, et quasi oliva proiiciens florem suum.
Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати.
34 Congregatio enim hypocritae sterilis, et et ignis devorabit tabernacula eorum, qui munera libenter accipiunt.
Јер ће опустети збор лицемерски, и огањ ће спалити шаторе оних који примају поклоне.
35 Concepit dolorem, et peperit iniquitatem, et uterus eius praeparat dolos.
Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља превару.
