Job 13
1 Ecce omnia haec vidit oculus meus, et audivit auris mea, et intellexi singula.
Ето, све је то видело око моје, чуло ухо моје, и разумело.
2 Secundum scientiam vestram et ego novi: nec inferior vestri sum.
Шта ви знате, знам и ја, нисам гори од вас.
3 Sed tamen ad Omnipotentem loquar, et disputare cum Deo cupio:
Ипак бих говорио са Свемогућим, и рад сам с Богом правдати се.
4 Prius vos ostendens fabricatores mendacii, et cultores perversorum dogmatum.
Јер ви измишљате лажи, сви сте залудни лекари.
5 Atque utinam taceretis, ut putaremini esse sapientes.
О да бисте сасвим ћутали! Били бисте мудри.
6 Audite ergo correptionem meam, et iudicium labiorum meorum attendite.
Чујте мој одговор, и слушајте разлоге уста мојих.
7 Numquid Deus indiget vestro mendacio, ut pro illo loquamini dolos?
Треба ли да говорите за Бога неправду или превару да говорите за Њ?
8 Numquid faciem eius accipitis, et pro Deo iudicare nitimini?
Треба ли да Му гледате ко је? Треба ли да се препирете за Бога?
9 Aut placebit ei quem celare nihil potest? aut decipietur ut homo, vestris fraudulentiis?
Хоће ли бити добро кад вас стане испитивати? Хоћете ли Га преварити као што се вара човек?
10 Ipse vos arguet, quoniam in abscondito faciem eius accipitis.
Заиста ће вас карати, ако тајно узгледате ко је.
11 Statim ut se commoverit, turbabit vos, et terror eius irruet super vos.
Величанство Његово неће ли вас уплашити? И страх Његов неће ли вас спопасти?
12 Memoria vestra comparabitur cineri, et redigentur in lutum cervices vestrae.
Спомени су ваши као пепео, и ваше висине као гомиле блата.
13 Tacete paulisper ut loquar quodcumque mihi mens suggesserit.
Ћутите и пустите ме да ја говорим, па нека ме снађе шта му драго.
14 Quare lacero carnes meas dentibus meis, et animam meam porto in manibus meis?
Зашто бих кидао месо своје својим зубима и душу своју метао у своје руке?
15 Etiam si occiderit me, in ipso sperabo: verumtamen vias meas in conspectu eius arguam.
Гле, да ме и убије, опет ћу се уздати у Њ, али ћу бранити путеве своје пред Њим.
16 Et ipse erit salvator meus: non enim veniet in conspectu eius omnis hypocrita.
И Он ће ми бити спасење, јер лицемер неће изаћи преда Њ.
17 Audite sermonem meum, et aenigmata percipite auribus vestris.
Слушајте добро беседу моју, и нека вам уђе у уши шта ћу исказати.
18 Si fuero iudicatus, scio quod iustus inveniar.
Ево, спремио сам парбу своју, знам да ћу бити прав.
19 Quis est qui iudicetur mecum? veniat: quare tacens consumor?
Ко ће се прети са мном? Да сад умукнем, издахнуо бих.
20 Duo tantum ne facias mihi, et tunc a facie tua non abscondar:
Само двоје немој ми учинити, па се нећу крити од лица Твог.
21 Manum tuam longe fac a me, et formido tua non me terreat.
Уклони руку своју од мене, и страх Твој да ме не страши.
22 Voca me, et ego respondebo tibi: aut certe loquar, et tu responde mihi.
Потом зови ме, и ја ћу одговарати; или ја да говорим, а Ти ми одговарај.
23 Quantas habeo iniquitates et peccata, scelera mea et delicta ostende mihi.
Колико је безакоња и греха мојих? Покажи ми преступ мој и грех мој.
24 Cur faciem tuam abscondis, et arbitraris me inimicum tuum?
Зашто скриваш лице своје и држиш ме за непријатеља свог?
25 Contra folium, quod vento rapitur, ostendis potentiam tuam, et stipulam siccam persequeris:
Хоћеш ли скршити лист који носи ветар или ћеш гонити суву сламку,
26 Scribis enim contra me amaritudines, et consumere me vis peccatis adolescentiae meae.
Кад ми пишеш горчине, и дајеш ми у наследство грехе младости моје,
27 Posuisti in nervo pedem meum, et observasti omnes semitas meas, et vestigia pedum meorum considerasti:
И мећеш ноге моје у кладе, и пазиш на све стазе моје и идеш за мном устопце?
28 Qui quasi putredo consumendus sum, et quasi vestimentum quod comeditur a tinea.
А он се распада као трулина, као хаљина коју једе мољац.
