Job 11
1 Respondens autem Sophar Naamathites, dixit:
А Софар Намаћанин одговори и рече:
2 Numquid qui multa loquitur, non et audiet? aut vir verbosus iustificabitur?
Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?
3 Tibi soli tacebunt homines? et cum ceteros irriseris, a nullo confutaberis?
Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?
4 Dixisti enim: Purus est sermo meus, et mundus sum in conspectu tuo.
Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
5 Atque utinam Deus loqueretur tecum, et aperiret labia sua tibi,
Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,
6 Ut ostenderet tibi secreta sapientiae, et quod multiplex esset lex eius, et intelligeres quod multo minora exigaris ab eo, quam meretur iniquitas tua.
И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.
7 Forsitan vestigia Dei comprehendes, et usque ad perfectum Omnipotentem reperies?
Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?
То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати? (Sheol h7585)
9 Longior terra mensura eius, et latior mari.
Дуже од земље, шире од мора.
10 Si subverterit omnia, vel in unum coarctaverit, quis contradicet ei?
Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?
11 Ipse enim novit hominum vanitatem, et videns iniquitatem, nonne considerat?
Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
12 Vir vanus in superbiam erigitur, et tamquam pullum onagri se liberum natum putat.
Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.
13 Tu autem firmasti cor tuum, et expandisti ad eum manus tuas.
Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,
14 Si iniquitatem, quae est in manu tua, abstuleris a te, et non manserit in tabernaculo tuo iniustitia:
Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,
15 Tunc levare poteris faciem tuam absque macula, et eris stabilis, et non timebis.
Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;
16 Miseriae quoque oblivisceris, et quasi aquarum quae praeterierunt recordaberis.
Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;
17 Et quasi meridianus fulgor consurget tibi ad vesperam: et cum te consumptum putaveris, orieris ut lucifer.
Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;
18 Et habebis fiduciam, proposita tibi spe, et defossus securus dormies.
Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.
19 Requiesces, et non erit qui te exterreat: et deprecabuntur faciem tuam plurimi.
Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.
20 Oculi autem impiorum deficient, et effugium peribit ab eis, et spes illorum abominatio animae.
Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.
