< Isaiæ 18 >

1 Vae terrae cymbalo alarum, quae est trans flumina Aethiopiae,
Тешко земљи која сен чини крилима с оне стране река етиопских;
2 quae mittit in mare legatos, et in vasis papyri super aquas. Ite angeli veloces ad gentem convulsam, et dilaceratam: ad populum terribilem, post quem non est alius: ad gentem expectantem et conculcatam, cuius diripuerunt flumina terram eius:
Која шаље посланике преко мора, у лађама од сите по водама, говорећи: Идите, брзи гласници, к народу расејаном и оплењеном, к народу страшном откако је досад, к народу размереном и погаженом, коме земљу разносе реке.
3 omnes habitatores orbis, qui moramini in terra, cum elevatum fuerit signum in montibus, videbitis, et clangorem tubae audietis:
Сви који живите на свету и станујете на земљи, кад се дигне застава на горама, гледајте, и кад затруби труба, слушајте.
4 quia haec dicit Dominus ad me: Quiescam, et considerabo in loco meo sicut meridiana lux clara est, et sicut nubes roris in die messis.
Јер овако ми рече Господ: Умирићу се и гледаћу из стана свог, као врућина која суши после дажда и као росан облак о врућини жетвеној.
5 Ante messem enim totus effloruit, et immatura perfectio germinabit, et praecidentur ramusculi eius falcibus: et quae derelicta fuerint, abscindentur, et excutientur.
Јер пре бербе, кад напупе пупци и од цвета постане грозд и стане зрети, окресаће одводе српом, и узеће лозу и одсећи.
6 Et relinquentur simul avibus montium, et bestiis terrae: et aestate perpetua erunt super eum volucres, et omnes bestiae terrae super illum hiemabunt.
Све ће се оставити птицама горским и зверима земаљским; и птице ће летовати на њима, а свакојаке звери земаљске зимоваће.
7 In tempore illo deferetur munus Domino exercituum a populo divulso et dilacerato: a populo terribili, post quem non fuit alius, a gente expectante, expectante et conculcata, cuius diripuerunt flumina terram eius, ad locum nominis Domini exercituum montem Sion.
Тада ће се донети дар Господу над војскама од народа расејаног и оплењеног, од народа страшног откако је досад, од народа размереног и погаженог, коме земљу разносе реке, к месту имена Господа над војскама, ка гори сионској.

< Isaiæ 18 >