< Genesis 17 >
1 Postquam vero nonaginta et novem annorum esse coeperat, apparuit ei Dominus: dixitque ad eum: Ego Deus omnipotens: ambula coram me, et esto perfectus.
А кад Авраму би деведесет и девет година, јави му се Господ и рече му: Ја сам Бог Свемогући, по мојој вољи живи, и буди поштен.
2 Ponamque foedus meum inter me et te, et multiplicabo te vehementer nimis.
И учинићу завет између себе и тебе, и врло ћу те умножити.
3 Cecidit Abram pronus in faciem.
А Аврам паде ничице. И Господ му још говори и рече:
4 Dixitque ei Deus: Ego sum, et pactum meum tecum, erisque pater multarum gentium.
Од мене ево завет мој с тобом да ћеш бити отац многим народима.
5 Nec ultra vocabitur nomen tuum Abram: sed appellaberis Abraham: quia patrem multarum gentium constitui te.
Зато се више нећеш звати Аврам него ће ти име бити Авраам, јер сам те учинио оцем многих народа;
6 Faciamque te crescere vehementissime, et ponam te in gentibus, regesque ex te egredientur.
Даћу ти породицу врло велику, и начинићу од тебе народе многе, и цареви ће изаћи од тебе.
7 Et statuam pactum meum inter me et te, et inter semen tuum post te in generationibus suis foedere sempiterno: ut sim Deus tuus, et seminis tui post te.
А постављам завет свој између себе и тебе и семена твог након тебе од колена до колена, да је завет вечан, да сам Бог теби и семену твом након тебе;
8 Daboque tibi et semini tuo terram peregrinationis tuae, omnem terram Chanaan in possessionem aeternam, eroque Deus eorum.
И даћу теби и семену твом након тебе земљу у којој си дошљак, сву земљу хананску у државу вечну, и бићу им Бог.
9 Dixit iterum Deus ad Abraham: Et tu ergo custodies pactum meum, et semen tuum post te in generationibus suis.
И рече Бог Авраму: Ти пак држи завет мој, ти и семе твоје након тебе од колена до колена.
10 Hoc est pactum meum quod observabitis inter me et vos, et semen tuum post te: Circumcidetur ex vobis omne masculinum:
А ово је завет мој између мене и вас и семена твог након тебе који ћете држати: да се обрезују између вас све мушкиње.
11 et circumcidetis carnem praeputii vestri, ut sit in signum foederis inter me et vos.
А обрезиваћете окрајак тела свог, да буде знак завета између мене и вас.
12 Infans octo dierum circumcidetur in vobis, omne masculinum in generationibus vestris: tam vernaculus, quam emptitius circumcidetur, et quicumque non fuerit de stirpe vestra:
Свако мушко дете кад му буде осам дана да се обрезује од колена до колена, родило се у кући или било купљено за новце од којих год странаца, које не буде од семена твог.
13 eritque pactum meum in carne vestra in foedus aeternum.
Да се обрезује које се роди у кући твојој и које се купи за новце твоје; тако ће бити завет мој на телу вашем завет вечан.
14 Masculus, cuius praeputii caro circumcisa non fuerit, delebitur anima illa de populo suo: quia pactum meum irritum fecit.
А необрезано мушко, коме се не обреже окрајак тела његовог, да се истреби из народа свог, јер поквари завет мој.
15 Dixit quoque Deus ad Abraham: Sarai uxorem tuam non vocabis Sarai, sed Saram.
И још рече Бог Авраму: А Сару жену своју не зови је више Сара него нека јој буде име Саара.
16 Et benedicam ei, et ex illa dabo tibi filium cui benedicturus sum, eritque in nationes, et reges populorum orientur ex eo.
И ја ћу је благословити, и даћу ти сина од ње; благословићу је, и биће мати многим народима, и цареви народима изаћи ће од ње.
17 Cecidit Abraham in faciem suam, et risit, dicens in corde suo: Putasne centenario nascetur filius? et Sara nonagenaria pariet?
Тада паде Аврам ничице и насмеја се говорећи у срцу свом: Еда ће се човеку од сто година родити син? И Сари? Еда ће жена од деведесет година родити?
18 Dixitque ad Deum: Utinam Ismael vivat coram te.
И Аврам рече Богу: Нека жив буде Исмаило пред Тобом!
19 Et ait Deus ad Abraham: Sara uxor tua pariet tibi filium, vocabisque nomen eius Isaac, et constituam pactum meum illi in foedus sempiternum, et semini eius post eum.
И рече Бог: Заиста Сара жена твоја родиће ти сина, и надећеш му име Исак; и поставићу завет свој с њим да буде завет вечан семену његовом након њега.
20 Super Ismael quoque exaudivi te. ecce, benedicam ei, et augebo, et multiplicabo eum valde: duodecim duces generabit, et faciam illum in gentem magnam.
А и за Исмаила услишио сам те; ево благословио сам га, и даћу му породицу велику, и умножићу га веома; и родиће дванаест кнезова, и начинићу од њега велик народ.
21 Pactum vero meum statuam ad Isaac, quem pariet tibi Sara tempore isto in anno altero.
А завет свој учинићу с Исаком кад ти га роди Сара, до године у ово доба.
22 Cumque finitus esset sermo loquentis cum eo, ascendit Deus ad Abraham.
И Бог изговоривши отиде од Аврама горе.
23 Tulit autem Abraham Ismael filium suum, et omnes vernaculos domus suae, universosque quos emerat, cunctos mares ex omnibus viris domus suae: et circumcidit carnem praeputii eorum statim in ipsa die, sicut praeceperat ei Deus.
И Аврам узе Исмаила сина свог и све који се родише у дому његовом и које год беше купио за своје новце, све мушкиње од домаћих својих; и обреза окрајак тела њиховог у исти дан, као што му каза Бог.
24 Abraham nonaginta et novem erat annorum quando circumcidit carnem praeputii sui.
А беше Авраму деведесет и девет година кад обреза окрајак тела свог.
25 Et Ismael filius suus tredecim annos impleverat tempore circumcisionis suae.
А Исмаилу сину његовом беше тринаест година кад му се обреза окрајак тела његовог.
26 Eadem die circumcisus est Abraham et Ismael filius eius.
У један дан обреза се Аврам и син му Исмаило,
27 Et omnes viri domus illius, tam vernaculi, quam emptitii et alienigenae pariter circumcisi sunt.
И сви домашњи његови, рођени у кући и купљени за новце од странаца, бише обрезани с њим.