Amos Propheta 5
1 Audite verbum istud, quod ego levo super vos planctum. Domus Israel cecidit, et non adiiciet ut resurgat.
Чујте ову реч, нарицање које подижем за вама, доме Израиљев.
2 Virgo Israel proiecta est in terram suam, non est qui suscitet eam.
Паде, неће више устати девојка Израиљева; бачена је на земљу своју, нема никога да је подигне.
3 Quia haec dicit Dominus Deus: Urbs, de qua egrediebantur mille, relinquentur in ea centum: et de qua egrediebantur centum, relinquentur in ea decem in domo Israel.
Јер овако вели Господ Господ: У граду из ког је излазила хиљада остаће стотина, а из ког је излазила стотина у њему ће остати десет дому Израиљевом.
4 Quia haec dicit Dominus domui Israel: Quaerite me, et vivetis.
Јер овако вели Господ дому Израиљевом: Тражите ме, и бићете живи.
5 Et nolite quaerere Bethel, et in Galgalam nolite intrare, et in Bersabee non transibitis: quia Galgala captiva ducetur, et Bethel erit inutilis.
А не тражите Ветиља, и не идите у Галгал, и не пролазите у Вирсавеју, јер ће Галгал отићи у ропство, а Ветиљ ће се обратити у ништа.
6 Quaerite Dominum, et vivite: ne forte comburatur ut ignis domus Ioseph, et devorabit, et non erit qui extinguat Bethel.
Тражите Господа и бићете живи, да не обузме дом Јосифов као огањ и спали и не буде никога да гаси Ветиљ.
7 Qui convertitis in absinthium iudicium, et iustitiam in terra relinquitis.
Који обраћате суд у пелен, и правду на земљи обарате.
8 Facientem Arcturum, et Orionem, et convertentem in mane tenebras, et diem in noctem mutantem: qui vocat aquas maris, et effundit eas super faciem terrae: Dominus nomen est eius.
Оног тражите који је створио звезде, кола и штапе, и који претвара сен смртни у јутро, а дан у тамну ноћ, који дозива воде морске и пролива их по земљи; име Му је Господ.
9 Qui subridet vastitatem super robustum, et depopulationem super potentem affert.
Који подиже погибао на јакога, те погибао дође на град.
10 Odio habuerunt corripientem in porta: et loquentem perfecte abominati sunt.
Мрзе на оног који кара на вратима, и гаде се на оног који говори право.
11 Idcirco, pro eo quod diripiebatis pauperem, et praedam electam tollebatis ab eo: domos quadro lapide aedificabitis, et non habitabitis in eis: vineas plantabis amantissimas, et non bibetis vinum earum.
Зато што газите сиромаха и узимате од њега жито у данак, саградисте куће од тесаног камена, али нећете седети у њима; насадисте лепе винограде, али нећете пити вино из њих.
12 Quia cognovi multa scelera vestra, et fortia peccata vestra: hostes iusti accipientes munus, et pauperes deprimentes in porta:
Јер знам безакоња ваша, којих је много, и грехе ваше, који су велики, који мучите праведника, примате поклоне и изврћете правду убогима на вратима.
13 Ideo prudens in tempore illo tacebit, quia tempus malum est.
Зато ће праведни ћутати у ово време, јер је зло време.
14 Quaerite bonum, et non malum, ut vivatis: et erit Dominus Deus exercituum vobiscum, sicut dixistis.
Тражите добро а не зло, да бисте били живи; и тако ће Господ Бог над војскама бити с вама, како рекосте.
15 Odite malum, et diligite bonum, et constituite in porta iudicium: si forte misereatur Dominus Deus exercituum reliquiis Ioseph.
Мрзите на зло и љубите добро, и поставите на вратима суд, не би ли се Господ Бог над војскама смиловао на остатак Јосифов.
16 Propterea haec dicit Dominus Deus exercituum dominator, in omnibus plateis planctus: et in cunctis, quae foris sunt, dicetur vae vae: et vocabunt agricolam ad luctum, et ad planctum eos, qui sciunt plangere.
Зато овако вели Господ Бог над војскама, Господ: Биће тужњава по свим улицама, и по свим путевима говориће: Јаох! Јаох! И зваће ратаре на жалост и на тужњаву оне који умеју нарицати.
17 Et in omnibus vineis erit planctus: quia pertransibo in medio tui, dicit Dominus.
И по свим ће виноградима бити тужњава, јер ћу проћи посред тебе, говори Господ.
18 Vae desiderantibus diem Domini: ad quid eam vobis? dies Domini ista, tenebrae, et non lux.
Тешко онима који желе дан Господњи! Шта ће вам дан Господњи? Тада је мрак а не видело.
19 Quomodo si fugiat vir a facie leonis, et occurrat ei ursus: et ingrediatur domum, et innitatur manu sua super parietem, et mordeat eum coluber.
Као да би ко бежао од лава па би га срео медвед; или као да би ко дошао у кућу и наслонио се руком на зид, па би га змија ујела.
20 Numquid non tenebrae dies Domini, et non lux: et caligo, et non splendor in ea?
Није ли дан Господњи мрак, а не видело? И тама, без светлости?
21 Odi, et proieci festivitates vestras: et non capiam odorem coetuum vestrorum.
Мрзим на ваше празнике, одбацио сам их, и нећу да миришем светковина ваших.
22 Quod si obtuleritis mihi holocaustomata, et munera vestra, non suscipiam: et vota pinguium vestrorum non respiciam.
Ако ми принесете жртве паљенице и приносе своје, нећу их примити, и нећу погледати на захвалне жртве од угојене стоке ваше.
23 Aufer a me tumultum carminum tuorum: et cantica lyrae tuae non audiam.
Уклони од мене буку песама својих, и свирања псалтира твојих, нећу да чујем.
24 Et revelabitur quasi aqua iudicium, et iustitia quasi torrens fortis.
Него суд нека тече као вода и правда као силан поток.
25 Numquid hostias et sacrificium obtulistis mihi in deserto quadraginta annis, domus Israel?
Јесте ли мени приносили жртве и даре у пустињи четрдесет година, доме Израиљев?
26 Et portastis tabernaculum Moloch vestro, et imaginem idolorum vestrorum, sidus dei vestri, quae fecistis vobis.
Него сте носили шатор Молоха свог, и Хијуна, ликове своје, звезду бога свог, које сами себи начинисте.
27 Et migrare vos faciam trans Damascum, dicit Dominus, Deus exercituum nomen eius.
Зато ћу вас преселити иза Дамаска, говори Господ, коме је име Бог над војскама.
