Ii Samuelis 10
1 Factum est autem post haec, ut moreretur rex filiorum Ammon, et regnavit Hanon filius eius pro eo.
А после тога умре цар синова Амонових, и зацари се Анун син његов на његово место.
2 Dixitque David: Faciam misericordiam cum Hanon filio Naas, sicut fecit pater eius mecum misericordiam. Misit ergo David, consolans eum per servos suos super patris interitu. Cum autem venissent servi David in terram filiorum Ammon,
И рече Давид: Да учиним милост Ануну сину Насовом, као што је отац његов мени учинио милост. И посла Давид да га потеши за оцем преко слуга својих. И дођоше слуге Давидове у земљу синова Амонових.
3 dixerunt principes filiorum Ammon ad Hanon dominum suum: Putas quod propter honorem patris tui miserit David ad te consolatores, et non ideo ut investigaret, et exploraret civitatem, et everteret eam, misit David servos suos ad te?
А кнезови синова Амонових рекоше Ануну господару свом: Мислиш да је Давид зато послао људе да те потеше, што је рад учинити част оцу твом? А није зато послао Давид к теби слуге своје да промотри град и уходи, па после да га раскопа?
4 Tulit itaque Hanon servos David, rasitque dimidiam partem barbae eorum, et praescidit vestes eorum medias usque ad nates, et dimisit eos.
Тада Анун ухвати слуге Давидове, и обрија им браде до пола и одсече им хаљине по поле, до задњице, и оправи их натраг.
5 Quod cum nunciatum esset David, misit in occursum eorum: erant enim viri confusi turpiter valde, et mandavit eis David: Manete in Iericho, donec crescat barba vestra, et tunc revertimini.
А кад то јавише Давиду, он посла пред њих, јер људи беху грдно осрамоћени, и поручи им цар: Седите у Јерихону докле вам нарасте брада, па онда дођите натраг.
6 Videntes autem filii Ammon quod iniuriam fecissent David, miserunt, et conduxerunt mercede Syrum Rohob, et Syrum Soba, viginti millia peditum, et a rege Maacha mille viros, et ab Istob duodecim millia virorum.
Тада синови Амонови видећи где се омразише с Давидом, послаше синови Амонови, те најмише Сираца од Вет-Реова и Сираца од Сове двадесет хиљада пешака, и у цара од Махе хиљаду људи, и од Ис-Това дванаест хиљада људи.
7 Quod cum audisset David, misit Ioab et omnem exercitum bellatorum.
А Давид кад то чу, посла Јоава са свом храбром војском својом.
8 Egressi sunt ergo filii Ammon, et direxerunt aciem ante ipsum introitum portae: Syrus autem Soba, et Rohob, et Istob, et Maacha seorsum erant in campo.
И Изиђоше синови Амонови, и уврсташе се пред вратима, а Сирци из Сове и из Реова и људи из Ис-Това и из Махе беху за себе у пољу.
9 Videns igitur Ioab quod praeparatum esset adversum se praelium, et ex adverso et post tergum, elegit ex omnibus electis Israel, et instruxit aciem contra Syrum:
И Јоав видећи намештену војску према себи спред и озад, узе одабране из све војске израиљске, и намести их према Сирцима;
10 reliquam autem partem populi tradidit Abisai fratri suo, qui direxit aciem adversus filios Ammon.
А остали народ предаде Ависају брату свом да их намести према синовима Амоновим.
11 Et ait Ioab: Si praevaluerint adversum me Syri, eris mihi in adiutorium: si autem filii Ammon praevaluerint adversum te, auxiliabor tibi.
И рече: Ако Сирци буду јачи од мене, дођи ми у помоћ; ако ли синови Амонови буду јачи од тебе, ја ћу доћи теби у помоћ.
12 Esto vir fortis, et pugnemus pro populo nostro, et civitate Dei nostri: Dominus autem faciet quod bonum est in conspectu suo.
Буди храбар, и држимо се храбро за свој народ и за градове Бога свог; а Господ нека учини шта му је по вољи.
13 Iniit itaque Ioab et populus qui erat cum eo, certamen contra Syros: qui statim fugerunt a facie eius.
Тада Јоав и народ који беше с њим примакоше се да ударе на Сирце, али они побегоше испред њега.
14 Filii autem Ammon videntes quia fugissent Syri, fugerunt et ipsi a facie Abisai, et ingressi sunt civitatem: reversusque est Ioab a filiis Ammon, et venit Ierusalem.
А синови Амонови видећи где побегоше Сирци, побегоше и они испред Ависаја, и уђоше у свој град. И врати се Јоав од синова Амонових, и дође у Јерусалим.
15 Videntes igitur filii Ammon, quoniam Syrus expavit, et quoniam corruissent coram Israel, congregati sunt pariter.
Али Сирци кад видеше где их надбише Израиљци, скупише се опет.
16 Misitque Adarezer, et eduxit Syros, qui erant trans fluvium, et adduxit eorum exercitum: Sobach autem, magister militiae Adarezer, erat princeps eorum.
И Адад-Езер посла, те доведе Сирце испреко реке, који дођоше у Елам; а Совак, војвода Адад-Езеров иђаше пред њима.
17 Quod cum nunciatum esset David, contraxit omnem Israelem, et transivit Iordanem, venitque in Helam: et direxerunt aciem Syri ex adverso David, et pugnaverunt contra eum.
Кад то јавише Давиду, он скупи све Израиљце, и пређе преко Јордана и дође у Елам; и Сирци се наместише против Давида и побише се с Давидом.
18 Fugeruntque Syri a facie Israel, et occidit David de Syris septingentos currus, et quadraginta millia equitum: et Sobach principem militiae percussit: qui statim mortuus est.
Али побегоше Сирци испред Израиља, и поби Давид Сираца седам стотина и четрдесет хиљада коњика; и Совака војводу њиховог уби, те погибе онде.
19 Videntes autem universi reges, qui erant in praesidio Adarezer, se victos esse ab Israel, expaverunt et fugerunt quinquaginta et octo millia coram Israel. Et fecerunt pacem cum Israel: et servierunt eis, timueruntque Syri auxilium praebere filiis Ammon.
И кад видеше сви цареви, слуге Адад-Езерове, да их разби Израиљ, учинише мир с Израиљем, и служаху им, и Сирци не смеше више помагати синовима Амоновим.
