Psalmorum 89
1 Intellectus Ethan Ezrahitæ. Misericordias Domini in æternum cantabo; in generationem et generationem annuntiabo veritatem tuam in ore meo.
Милости ћу Господње певати увек, од колена на колено јављаћу истину Твоју устима својим.
2 Quoniam dixisti: In æternum misericordia ædificabitur in cælis; præparabitur veritas tua in eis.
Јер знам да је зававек основана милост, и на небесима да си утврдио истину своју, рекавши:
3 Disposui testamentum electis meis; juravi David servo meo:
"Учиних завет с избраним својим, заклех се Давиду, слузи свом:
4 Usque in æternum præparabo semen tuum, et ædificabo in generationem et generationem sedem tuam.
Довека ћу утврђивати семе твоје и престо твој уређивати од колена до колена."
5 Confitebuntur cæli mirabilia tua, Domine; etenim veritatem tuam in ecclesia sanctorum.
Небо казује чудеса Твоја, Господе, и истину Твоју сабор светих.
6 Quoniam quis in nubibus æquabitur Domino; similis erit Deo in filiis Dei?
Јер ко је над облацима раван Господу? Ко ће се изједначити с Господом међу синовима Божијим?
7 Deus, qui glorificatur in consilio sanctorum, magnus et terribilis super omnes qui in circuitu ejus sunt.
Богу се ваља клањати на сабору светих, страшнији је од свих који су око Њега.
8 Domine Deus virtutum, quis similis tibi? potens es, Domine, et veritas tua in circuitu tuo.
Господе, Боже над војскама! Ко је силан као Ти, Боже? И истина је Твоја око Тебе.
9 Tu dominaris potestati maris; motum autem fluctuum ejus tu mitigas.
Ти владаш над силом морском; кад подигне вале своје, Ти их укроћаваш.
10 Tu humiliasti, sicut vulneratum, superbum; in brachio virtutis tuæ dispersisti inimicos tuos.
Ти си оборио охоли Мисир као рањеника, крепком мишицом својом расејао си непријатеље своје.
11 Tui sunt cæli, et tua est terra: orbem terræ, et plenitudinem ejus tu fundasti;
Твоје је небо и Твоја је земља; Ти си саздао васиљену и шта је год у њој.
12 aquilonem et mare tu creasti. Thabor et Hermon in nomine tuo exsultabunt:
Север и југ Ти си створио, Тавор и Ермон о Твом се имену радује.
13 tuum brachium cum potentia. Firmetur manus tua, et exaltetur dextera tua:
Твоја је мишица крепка, силна је рука Твоја, и висока десница Твоја.
14 justitia et judicium præparatio sedis tuæ: misericordia et veritas præcedent faciem tuam.
Благост је и правда подножје престолу Твом, милост и истина иде пред лицем Твојим.
15 Beatus populus qui scit jubilationem: Domine, in lumine vultus tui ambulabunt,
Благо народу који зна трубну поклич! Господе! У светлости лица Твог они ходе;
16 et in nomine tuo exsultabunt tota die, et in justitia tua exaltabuntur.
Именом се Твојим радују сав дан, и правдом Твојом узвишују се.
17 Quoniam gloria virtutis eorum tu es, et in beneplacito tuo exaltabitur cornu nostrum.
Јер си Ти красота силе њихове, и по милости Твојој узвишује се рог наш.
18 Quia Domini est assumptio nostra, et sancti Israël regis nostri.
Јер је од Господа одбрана наша, и од Светог Израиљевог цар наш.
19 Tunc locutus es in visione sanctis tuis, et dixisti: Posui adjutorium in potente, et exaltavi electum de plebe mea.
Тада си говорио у утвари вернима својим, и рекао: "Послах помоћ јунаку, узвисих избраног свог из народа.
20 Inveni David, servum meum; oleo sancto meo unxi eum.
Нађох Давида, слугу свог, светим уљем својим помазах га.
21 Manus enim mea auxiliabitur ei, et brachium meum confortabit eum.
Рука ће моја бити једнако с њим, и мишица моја крепиће га.
22 Nihil proficiet inimicus in eo, et filius iniquitatis non apponet nocere ei.
Неће га непријатељ надвладати, и син безакоња неће му досадити.
23 Et concidam a facie ipsius inimicos ejus, et odientes eum in fugam convertam.
Потрћу пред лицем његовим непријатеље његове, и ненавиднике његове поразићу.
24 Et veritas mea et misericordia mea cum ipso, et in nomine meo exaltabitur cornu ejus.
Истина је моја и милост моја с њим; и у моје име узвисиће се рог његов.
25 Et ponam in mari manum ejus, et in fluminibus dexteram ejus.
Пружићу на море руку његову, и на реке десницу његову.
26 Ipse invocabit me: Pater meus es tu, Deus meus, et susceptor salutis meæ.
Он ће ме звати: Ти си Отац мој, Бог мој и град спасења мог.
27 Et ego primogenitum ponam illum, excelsum præ regibus terræ.
И ја ћу га учинити првенцем, вишим од царева земаљских.
28 In æternum servabo illi misericordiam meam, et testamentum meum fidele ipsi.
Довека ћу му хранити милост своју, и завет је мој с њим веран.
29 Et ponam in sæculum sæculi semen ejus, et thronum ejus sicut dies cæli.
Продужићу семе његово довека, и престо његов као дане небеске.
30 Si autem dereliquerint filii ejus legem meam, et in judiciis meis non ambulaverint;
Ако синови његови оставе закон мој, и не узиду у заповестима мојим;
31 si justitias meas profanaverint, et mandata mea non custodierint:
Ако погазе уредбе моје, и заповести моје не сачувају,
32 visitabo in virga iniquitates eorum, et in verberibus peccata eorum;
Онда ћу их покарати прутом за непокорност, и ранама за безакоње њихово;
33 misericordiam autem meam non dispergam ab eo, neque nocebo in veritate mea,
Али милости своје нећу узети од њега, нити ћу преврнути истином својом;
34 neque profanabo testamentum meum: et quæ procedunt de labiis meis non faciam irrita.
Нећу погазити завет свој, и шта је изашло из уста мојих нећу порећи.
35 Semel juravi in sancto meo, si David mentiar:
Једном се заклех светошћу својом; зар да слажем Давиду?
36 semen ejus in æternum manebit. Et thronus ejus sicut sol in conspectu meo,
Семе ће његово трајати довека, и престо његов као сунце преда мном;
37 et sicut luna perfecta in æternum, et testis in cælo fidelis.
Он ће стајати увек као месец и верни сведок у облацима."
38 Tu vero repulisti et despexisti; distulisti christum tuum.
А сад си одбацио и занемарио, разгневио си се на помазаника свог;
39 Evertisti testamentum servi tui; profanasti in terra sanctuarium ejus.
Занемарио си завет са слугом својим, бацио си на земљу венац његов.
40 Destruxisti omnes sepes ejus; posuisti firmamentum ejus formidinem.
Развалио си све ограде његове, градове његове обратио си у зидине.
41 Diripuerunt eum omnes transeuntes viam; factus est opprobrium vicinis suis.
Плене га сви који пролазе онуда, поста подсмех у суседа својих.
42 Exaltasti dexteram deprimentium eum; lætificasti omnes inimicos ejus.
Узвисио си десницу непријатеља његових, обрадовао си све противнике његове.
43 Avertisti adjutorium gladii ejus, et non es auxiliatus ei in bello.
Завратио си оштрице мача његовог, и ниси га укрепио у боју;
44 Destruxisti eum ab emundatione, et sedem ejus in terram collisisti.
Узео си му светлост, и престо његов оборио си на земљу;
45 Minorasti dies temporis ejus; perfudisti eum confusione.
Скратио си дане младости његове и обукао га у срамоту.
46 Usquequo, Domine, avertis in finem? exardescet sicut ignis ira tua?
Докле ћеш се, Господе, једнако одвраћати, докле ће као огањ пламтети гнев Твој?
47 Memorare quæ mea substantia: numquid enim vane constituisti omnes filios hominum?
Опомени се какав је век мој, како си ни на шта створио све синове Адамове?
Који је човек живео и није смрти видео, и избавио душу своју из руку паклених? (Sheol h7585)
49 Ubi sunt misericordiæ tuæ antiquæ, Domine, sicut jurasti David in veritate tua?
Где су пређашње милости Твоје, Господе? Клео си се Давиду истином својом.
50 Memor esto, Domine, opprobrii servorum tuorum, quod continui in sinu meo, multarum gentium:
Опомени се, Господе, прекора слугу својих, који носим у недрима својим од свих силних народа,
51 quod exprobraverunt inimici tui, Domine; quod exprobraverunt commutationem christi tui.
Којим коре непријатељи Твоји, Господе, којим коре траг помазаника Твог.
52 Benedictus Dominus in æternum. Fiat, fiat.
Благословен Господ увек! Амин, амин.
