Psalmorum 64

1 In finem. Psalmus David. Exaudi, Deus, orationem meam cum deprecor; a timore inimici eripe animam meam.

Чуј, Боже, глас мој у јаду мом; од страшног непријатеља сачувај живот мој.

2 Protexisti me a conventu malignantium, a multitudine operantium iniquitatem.

Сакриј ме од гомиле безаконика, од чете злочинаца,

3 Quia exacuerunt ut gladium linguas suas; intenderunt arcum rem amaram,

Који наоштрише језик свој као мач, стрељају речима, које задају ране,

4 ut sagittent in occultis immaculatum.

Да би из потаје убили правога. Изненада ударају на њ и не боје се;

5 Subito sagittabunt eum, et non timebunt; firmaverunt sibi sermonem nequam. Narraverunt ut absconderent laqueos; dixerunt: Quis videbit eos?

Утврђују себе у злим намерама, договарају се како ће замке сакрити, веле: Ко ће их видети?

6 Scrutati sunt iniquitates; defecerunt scrutantes scrutinio. Accedet homo ad cor altum,

Измишљају злочинства и говоре: Свршено је! Шта ће се радити, смишљено је! А шта је унутра и срце у човека дубоко је.

7 et exaltabitur Deus. Sagittæ parvulorum factæ sunt plagæ eorum,

Али ће их Бог поразити; удариће их стрела изненада.

8 et infirmatæ sunt contra eos linguæ eorum. Conturbati sunt omnes qui videbant eos,

Обориће један другог језиком својим. Ко их год види, бежаће од њих.

9 et timuit omnis homo. Et annuntiaverunt opera Dei, et facta ejus intellexerunt.

Сви ће се људи бојати и казиваће чудо Божије, и познаће у томе дело Његово.

10 Lætabitur justus in Domino, et sperabit in eo, et laudabuntur omnes recti corde.

А праведник ће се веселити о Господу и уздаће се у Њега, и хвалиће се сви који су правог срца.