Psalmorum 60

1 In finem, pro his qui immutabuntur, in tituli inscriptionem ipsi David, in doctrinam, cum succendit Mesopotamiam Syriæ et Sobal, et convertit Joab, et percussit Idumæam in valle Salinarum duodecim millia. Deus, repulisti nos, et destruxisti nos; iratus es, et misertus es nobis.

Боже, расрдио си се на нас, расуо си нас, гневио си се; поврати нас.

2 Commovisti terram, et conturbasti eam; sana contritiones ejus, quia commota est.

Затресао си земљу, и развалио си је; стегни раселине њене, јер се њиха.

3 Ostendisti populo tuo dura; potasti nos vino compunctionis.

Дао си народу свом да позна љуту невољу, напојио си нас вина од ког се занесосмо.

4 Dedisti metuentibus te significationem, ut fugiant a facie arcus; ut liberentur dilecti tui.

Подигни заставу за оне који Те се боје, да утеку од лука,

5 Salvum fac dextera tua, et exaudi me.

Да се избаве мили Твоји. Помози десницом својом и услиши ме.

6 Deus locutus est in sancto suo: lætabor, et partibor Sichimam; et convallem tabernaculorum metibor.

Бог рече у светињи својој: Веселићу се, разделићу Сихем, и долину Сокот размерићу.

7 Meus est Galaad, et meus est Manasses; et Ephraim fortitudo capitis mei. Juda rex meus;

Мој је Галад, мој је Манасија, Јефрем је крепост главе моје, Јуда скиптар мој,

8 Moab olla spei meæ. In Idumæam extendam calceamentum meum: mihi alienigenæ subditi sunt.

Моав чаша моја, из које се умивам, на Едома пружићу обућу своју. Певај ми, филистејска земљо!

9 Quis deducet me in civitatem munitam? quis deducet me usque in Idumæam?

Ко ће ме одвести у тврди град? Ко ће ме отпратити до Едома?

10 nonne tu, Deus, qui repulisti nos? et non egredieris, Deus, in virtutibus nostris?

Зар нећеш Ти, Боже, који си нас одбацио, и не идеш, Боже, с војском нашом?

11 Da nobis auxilium de tribulatione, quia vana salus hominis.

Дај нам помоћ у тескоби. А обрана је човечија узалуд.

12 In Deo faciemus virtutem; et ipse ad nihilum deducet tribulantes nos.

Богом смо јаки: Он гази непријатеље наше.