Psalmorum 59
1 In finem, ne disperdas. David in tituli inscriptionem, quando misit Saul et custodivit domum ejus ut eum interficeret. Eripe me de inimicis meis, Deus meus, et ab insurgentibus in me libera me.
Избави ме од непријатеља мојих, Боже мој, и од оних, што устају на ме, заклони ме.
2 Eripe me de operantibus iniquitatem, et de viris sanguinum salva me.
Избави ме од оних који чине безакоње, и од крвопија сачувај ме.
3 Quia ecce ceperunt animam meam; irruerunt in me fortes.
Ево, зло намишљају души мојој, скупљају се на ме силни, без кривице моје и без греха мог, Господе.
4 Neque iniquitas mea, neque peccatum meum, Domine; sine iniquitate cucurri, et direxi.
Без кривице моје стечу се и оружају се; устани за мене, и гледај.
5 Exsurge in occursum meum, et vide: et tu, Domine Deus virtutum, Deus Israël, intende ad visitandas omnes gentes: non miserearis omnibus qui operantur iniquitatem.
Ти, Господе, Боже над војскама, Боже Израиљев, пробуди се, обиђи све ове народе, немој пожалити одметника.
6 Convertentur ad vesperam, et famem patientur ut canes: et circuibunt civitatem.
Нек се врате увече, лају као пси и иду око града.
7 Ecce loquentur in ore suo, et gladius in labiis eorum: quoniam quis audivit?
Ево руже језиком својим, мач им је у устима, јер, веле, ко ће чути?
8 Et tu, Domine, deridebis eos; ad nihilum deduces omnes gentes.
Али Ти ћеш се, Господе, смејати њима и посрамити све ове народе.
9 Fortitudinem meam ad te custodiam, quia, Deus, susceptor meus es:
Они су јаки, али ја на Тебе погледам, јер си Ти Бог, чувар мој.
10 Deus meus misericordia ejus præveniet me.
Бог, који ме милује, иде преда мном, Бог ми даје без страха да гледам непријатеље своје.
11 Deus ostendet mihi super inimicos meos: ne occidas eos, nequando obliviscantur populi mei. Disperge illos in virtute tua, et depone eos, protector meus, Domine:
Немој их побити, да не би заборавио народ мој; распи их силом својом и обори их, Господе, браничу наш,
12 delictum oris eorum, sermonem labiorum ipsorum; et comprehendantur in superbia sua. Et de execratione et mendacio annuntiabuntur
За грех уста њихових; за речи језика њиховог; нек се ухвате у охолости својој за клетву и лаж коју су говорили.
13 in consummatione: in ira consummationis, et non erunt. Et scient quia Deus dominabitur Jacob, et finium terræ.
Распи у гневу, распи, да их нема; и нека познају да Бог влада над Јаковом и до крајева земаљских.
14 Convertentur ad vesperam, et famem patientur ut canes: et circuibunt civitatem.
Нек се врате увече, лају као пси, и иду око града.
15 Ipsi dispergentur ad manducandum; si vero non fuerint saturati, et murmurabunt.
Нека тумарају тражећи хране, и не наситивши се нека ноћи проводе.
16 Ego autem cantabo fortitudinem tuam, et exsultabo mane misericordiam tuam: quia factus es susceptor meus, et refugium meum in die tribulationis meæ.
А ја ћу певати силу Твоју, рано ујутру гласити милост Твоју; јер си ми био одбрана и уточиште у дан невоље моје.
17 Adjutor meus, tibi psallam, quia Deus susceptor meus es; Deus meus, misericordia mea.
Сило моја! Теби ћу певати, јер си Ти Бог чувар мој, Бог који ме милује.
