Psalmorum 52

1 In finem. Intellectus David, cum venit Doëg Idumæus, et nuntiavit Sauli: Venit David in domum Achimelech. Quid gloriaris in malitia, qui potens es in iniquitate?

Што се хвалиш неваљалством, силни? Милост је Божија сваки дан са мном.

2 Tota die injustitiam cogitavit lingua tua; sicut novacula acuta fecisti dolum.

Неправду измишља језик твој; он је у тебе као бритва наоштрена, лукави!

3 Dilexisti malitiam super benignitatem; iniquitatem magis quam loqui æquitatem.

Волиш зло него добро, волиш лагати него истину говорити.

4 Dilexisti omnia verba præcipitationis; lingua dolosa.

Љубиш свакојаке речи од погибли, и језик лукав.

5 Propterea Deus destruet te in finem; evellet te, et emigrabit te de tabernaculo tuo, et radicem tuam de terra viventium.

Тога ради Бог ће те поразити сасвим, избациће те и ишчупаће те из стана, и корен твој из земље живих.

6 Videbunt justi, et timebunt; et super eum ridebunt, et dicent:

Видеће праведници и побојаће се, и подсмеваће му се:

7 Ecce homo qui non posuit Deum adjutorem suum; sed speravit in multitudine divitiarum suarum, et prævaluit in vanitate sua.

Гле човека који не држаше у Богу крепости своје, него се уздаше у величину богатства свог и утврђиваше се злоћом својом.

8 Ego autem, sicut oliva fructifera in domo Dei; speravi in misericordia Dei, in æternum et in sæculum sæculi.

А ја, као маслина зелена у дому Господњем, уздам се у милост Божију без престанка и довека.

9 Confitebor tibi in sæculum, quia fecisti; et exspectabo nomen tuum, quoniam bonum est in conspectu sanctorum tuorum.

Довека ћу хвалити Тебе, јер добро чиниш, и уздаћу се у име Твоје; јер си добар к свецима својим.