< Psalmorum 37 >
1 Psalmus ipsi David. Noli æmulari in malignantibus, neque zelaveris facientes iniquitatem:
Немој се жестити гледајући неваљале, немој завидети онима који чине безакоње.
2 quoniam tamquam fœnum velociter arescent, et quemadmodum olera herbarum cito decident.
Јер се као трава брзо косе, и као зелено биље вену.
3 Spera in Domino, et fac bonitatem; et inhabita terram, et pasceris in divitiis ejus.
Уздај се у Господа и твори добро; живи на земљи и храни истину.
4 Delectare in Domino, et dabit tibi petitiones cordis tui.
Теши се Господом, и учиниће ти шта ти срце жели.
5 Revela Domino viam tuam, et spera in eo, et ipse faciet.
Предај Господу пут свој, и уздај се у Њега, Он ће учинити.
6 Et educet quasi lumen justitiam tuam, et judicium tuum tamquam meridiem.
И извешће као видело правду твоју, и правицу твоју као подне.
7 Subditus esto Domino, et ora eum. Noli æmulari in eo qui prosperatur in via sua; in homine faciente injustitias.
Ослони се на Господа, и чекај Га. Немој се жестити гледајући кога где напредује на путу свом, човека, који ради шта намисли.
8 Desine ab ira, et derelinque furorem; noli æmulari ut maligneris.
Утишај гнев, и остави јарост; немој се дражити да зло чиниш.
9 Quoniam qui malignantur exterminabuntur; sustinentes autem Dominum, ipsi hæreditabunt terram.
Јер ће се истребити који чине зло, а који чекају Господа наследиће земљу.
10 Et adhuc pusillum, et non erit peccator; et quæres locum ejus, et non invenies.
Још мало, па неће бити безбожника; погледаћеш на место његово, а њега нема.
11 Mansueti autem hæreditabunt terram, et delectabuntur in multitudine pacis.
А смерни ће наследити земљу, и наслађиваће се множином мира.
12 Observabit peccator justum, et stridebit super eum dentibus suis.
Зло мисли безбожник праведнику, и шкргуће на њ зубима својим.
13 Dominus autem irridebit eum, quoniam prospicit quod veniet dies ejus.
Али му се Господ смеје, јер види да се примиче дан његов.
14 Gladium evaginaverunt peccatores; intenderunt arcum suum: ut dejiciant pauperem et inopem, ut trucident rectos corde.
Мач потежу безбожници, запињу лук свој, да оборе убогога и ништега и покољу оне који иду правим путем.
15 Gladius eorum intret in corda ipsorum, et arcus eorum confringatur.
Мач ће њихов ударити у њихово срце, и лукови њихови поломиће се.
16 Melius est modicum justo, super divitias peccatorum multas:
Боље је мало у праведника него богатство многих безбожника.
17 quoniam brachia peccatorum conterentur: confirmat autem justos Dominus.
Јер ће се мишице безбожницима потрти, а праведнике утврђује Господ.
18 Novit Dominus dies immaculatorum, et hæreditas eorum in æternum erit.
Зна Господ дане безазленима, и део њихов траје довека.
19 Non confundentur in tempore malo, et in diebus famis saturabuntur:
Неће се постидети у зло доба, у дане гладне биће сити.
20 quia peccatores peribunt. Inimici vero Domini mox ut honorificati fuerint et exaltati, deficientes quemadmodum fumus deficient.
А безбожници гину, и непријатељи Господњи као лепота шумска пролазе, као дим пролазе.
21 Mutuabitur peccator, et non solvet; justus autem miseretur et tribuet:
Безбожник узаима и не враћа, а праведник поклања и даје.
22 quia benedicentes ei hæreditabunt terram; maledicentes autem ei disperibunt.
Јер које Он благослови, они наследе земљу, а које Он прокуне, они се истребе.
23 Apud Dominum gressus hominis dirigentur, et viam ejus volet.
Господ утврђује кораке сваког човека и мио Му је пут његов.
24 Cum ceciderit, non collidetur, quia Dominus supponit manum suam.
Кад посрне да падне, неће пасти, јер га Господ држи за руку.
25 Junior fui, etenim senui; et non vidi justum derelictum, nec semen ejus quærens panem.
Бејах млад и остарех, и не видех праведника остављеног, ни деце његове да просе хлеба.
26 Tota die miseretur et commodat; et semen illius in benedictione erit.
Сваки дан поклања и даје у зајам, и на наслеђу је његовом благослов.
27 Declina a malo, et fac bonum, et inhabita in sæculum sæculi:
Уклањај се ода зла, и чини добро, и живи довека.
28 quia Dominus amat judicium, et non derelinquet sanctos suos: in æternum conservabuntur. Injusti punientur, et semen impiorum peribit.
Јер Господ љуби праведни суд, и не оставља свеце своје; увек се они чувају; а племе ће се безбожничко истребити.
29 Justi autem hæreditabunt terram, et inhabitabunt in sæculum sæculi super eam.
Праведници ће наследити земљу, и живеће на њој довека.
30 Os justi meditabitur sapientiam, et lingua ejus loquetur judicium.
Уста праведникова говоре мудрост, и језик његов казује истину.
31 Lex Dei ejus in corde ipsius, et non supplantabuntur gressus ejus.
Закон је Бога његовог њему у срцу, стопала се његова не спотичу.
32 Considerat peccator justum, et quærit mortificare eum.
Безбожник вреба праведника, и тражи да га убије;
33 Dominus autem non derelinquet eum in manibus ejus, nec damnabit eum cum judicabitur illi.
Али га Господ неће пустити у руке његове, нити ће дати да га окриве кад се стану судити.
34 Exspecta Dominum, et custodi viam ejus, et exaltabit te ut hæreditate capias terram: cum perierint peccatores, videbis.
Чекај Господа и држи се пута Његовог, и Он ће те поставити да владаш земљом; видећеш како ће се истребити безбожници.
35 Vidi impium superexaltatum, et elevatum sicut cedros Libani:
Видех безбожника страшног који се рашириваше као гранато дрво;
36 et transivi, et ecce non erat; et quæsivi eum, et non est inventus locus ejus.
Али прође, и ево нема га; тражим га и не находим.
37 Custodi innocentiam, et vide æquitatem, quoniam sunt reliquiæ homini pacifico.
Храни чистоту и пази правду, јер ће у човека мирног остати наслеђе.
38 Injusti autem disperibunt simul; reliquiæ impiorum interibunt.
А безаконика ће нестати сасвим; наслеђе ће се безбожничко затрти.
39 Salus autem justorum a Domino; et protector eorum in tempore tribulationis.
Од Господа је спасење праведницима; Он је крепост њихова у невољи.
40 Et adjuvabit eos Dominus, et liberabit eos; et eruet eos a peccatoribus, et salvabit eos, quia speraverunt in eo.
Господ ће им помоћи, и избавиће их; избавиће их од безбожника, и сачуваће их, јер се у Њега уздају.