Psalmorum 19

1 In finem. Psalmus David. Cæli enarrant gloriam Dei, et opera manuum ejus annuntiat firmamentum.

Небеса казују славу Божју, и дела руку Његових гласи свод небески.

2 Dies diei eructat verbum, et nox nocti indicat scientiam.

Дан дану доказује, и ноћ ноћи јавља.

3 Non sunt loquelæ, neque sermones, quorum non audiantur voces eorum.

Нема језика, нити има говора, где се не би чуо глас њихов.

4 In omnem terram exivit sonus eorum, et in fines orbis terræ verba eorum.

По свој земљи иде казивање њихово и речи њихове на крај васиљене. Сунцу је поставио стан на њима;

5 In sole posuit tabernaculum suum; et ipse tamquam sponsus procedens de thalamo suo. Exsultavit ut gigas ad currendam viam;

И оно излази као женик из ложнице своје, као јунак весело тече путем.

6 a summo cælo egressio ejus. Et occursus ejus usque ad summum ejus; nec est qui se abscondat a calore ejus.

Излазак му је накрај неба, и ход му до краја његовог; и нико није сакривен од топлоте његове.

7 Lex Domini immaculata, convertens animas; testimonium Domini fidele, sapientiam præstans parvulis.

Закон је Господњи савршен, крепи душу; сведочанство је Господње верно, даје мудрост невештоме.

8 Justitiæ Domini rectæ, lætificantes corda; præceptum Domini lucidum, illuminans oculos.

Наредбе су Господње праведне, веселе срце. Заповест је Господња светла, просветљује очи.

9 Timor Domini sanctus, permanens in sæculum sæculi; judicia Domini vera, justificata in semetipsa,

Страх је Господњи чист, остаје довека. Судови су Његови истинити, праведни свиколики.

10 desiderabilia super aurum et lapidem pretiosum multum, et dulciora super mel et favum.

Бољи су од злата и драгог камења, слађи од меда који тече из саћа.

11 Etenim servus tuus custodit ea; in custodiendis illis retributio multa.

И слугу Твог они су просветлили; ко их држи има велику плату.

12 Delicta quis intelligit? ab occultis meis munda me;

Ко ће знати све своје погрешке? Очисти ме и од тајних;

13 et ab alienis parce servo tuo. Si mei non fuerint dominati, tunc immaculatus ero, et emundabor a delicto maximo.

И од вољних сачувај слугу свог, да не овладају мноме. Тада ћу бити савршен и чист од великог преступа.

14 Et erunt ut complaceant eloquia oris mei, et meditatio cordis mei in conspectu tuo semper. Domine, adjutor meus, et redemptor meus.

Да су Му речи уста мојих угодне, и помисао срца мог пред Тобом, Господе, крепости моја и Избавитељу мој!