Psalmorum 18
1 In finem. Puero Domini David, qui locutus est Domino verba cantici hujus, in die qua eripuit eum Dominus de manu omnium inimicorum ejus, et de manu Saul, et dixit: Diligam te, Domine, fortitudo mea.
Љубићу Те, Господе, крепости моја,
2 Dominus firmamentum meum, et refugium meum, et liberator meus. Deus meus adjutor meus, et sperabo in eum; protector meus, et cornu salutis meæ, et susceptor meus.
Господе, Граде мој, Заклоне мој, који се оборити не може, Избавитељу мој, Боже мој, Камена горо, на којој се не бојим зла, Штите мој, Роже спасења мог, Уточиште моје!
3 Laudans invocabo Dominum, et ab inimicis meis salvus ero.
Призивам Господа, коме се клањати ваља, и опраштам се непријатеља својих.
4 Circumdederunt me dolores mortis, et torrentes iniquitatis conturbaverunt me.
Обузеше ме смртне болести, и потоци неваљалих људи уплашише ме.
Опколише ме болести паклене, стегоше ме замке смртне. (Sheol h7585)
6 In tribulatione mea invocavi Dominum, et ad Deum meum clamavi: et exaudivit de templo sancto suo vocem meam; et clamor meus in conspectu ejus introivit in aures ejus.
У својој тескоби призвах Господа, и к Богу свом повиках; Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође Му до ушију.
7 Commota est, et contremuit terra; fundamenta montium conturbata sunt, et commota sunt: quoniam iratus est eis.
Затресе се и поколеба се земља, задрмаше се и померише из темеља горе, јер се Он разљути.
8 Ascendit fumus in ira ejus, et ignis a facie ejus exarsit; carbones succensi sunt ab eo.
Подиже се дим од гнева Његовог, из уста Његових огањ, који прождире и живо угљевље одскакаше од Њега.
9 Inclinavit cælos, et descendit, et caligo sub pedibus ejus.
Сави небеса и сиђе. Мрак беше под ногама Његовим.
10 Et ascendit super cherubim, et volavit; volavit super pennas ventorum.
Седе на херувима и подиже се, и полете на крилима ветреним.
11 Et posuit tenebras latibulum suum; in circuitu ejus tabernaculum ejus, tenebrosa aqua in nubibus aëris.
Од мрака начини себи кров, сеницу око себе, од мрачних вода, облака ваздушних.
12 Præ fulgore in conspectu ejus nubes transierunt; grando et carbones ignis.
Од севања пред Њим кроз облаке Његове удари град и живо угљевље.
13 Et intonuit de cælo Dominus, et Altissimus dedit vocem suam: grando et carbones ignis.
Загрме на небесима Господ, и Вишњи пусти глас свој, град и живо угљевље.
14 Et misit sagittas suas, et dissipavit eos; fulgura multiplicavit, et conturbavit eos.
Пусти стреле своје, и разметну их; силу муња, и расу их.
15 Et apparuerunt fontes aquarum, et revelata sunt fundamenta orbis terrarum, ab increpatione tua, Domine, ab inspiratione spiritus iræ tuæ.
И показаше се извори водени, и открише се темељи васиљени од претње Твоје, Господе, од дихања духа гнева Твог.
16 Misit de summo, et accepit me; et assumpsit me de aquis multis.
Тада пружи с висине руку, ухвати ме, извуче ме из воде велике.
17 Eripuit me de inimicis meis fortissimis, et ab his qui oderunt me. Quoniam confortati sunt super me;
Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.
18 prævenerunt me in die afflictionis meæ: et factus est Dominus protector meus.
Усташе на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
19 Et eduxit me in latitudinem; salvum me fecit, quoniam voluit me,
Изведе ме на пространо место, и избави ме, јер сам Му мио.
20 et retribuet mihi Dominus secundum justitiam meam, et secundum puritatem manuum mearum retribuet mihi:
Даде ми Господ по правди мојој, и за чистоту руку мојих дарива ме.
21 quia custodivi vias Domini, nec impie gessi a Deo meo;
Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог,
22 quoniam omnia judicia ejus in conspectu meo, et justitias ejus non repuli a me.
Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.
23 Et ero immaculatus cum eo; et observabo me ab iniquitate mea.
Бих Му веран, и чувах се од безакоња свог.
24 Et retribuet mihi Dominus secundum justitiam meam, et secundum puritatem manuum mearum in conspectu oculorum ejus.
Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих пред очима Његовим.
25 Cum sancto sanctus eris, et cum viro innocente innocens eris,
Са светима поступаш свето, с човеком верним верно,
26 et cum electo electus eris, et cum perverso perverteris.
С чистим чисто, а с неваљалим насупрот њему.
27 Quoniam tu populum humilem salvum facies, et oculos superborum humiliabis.
Јер Ти помажеш људима невољним, а очи поносите понижаваш.
28 Quoniam tu illuminas lucernam meam, Domine; Deus meus, illumina tenebras meas.
Ти распаљујеш видело моје; Господ мој просветљује таму моју.
29 Quoniam in te eripiar a tentatione; et in Deo meo transgrediar murum.
С Тобом разбијам војску, и с Богом својим скачем преко зида.
30 Deus meus, impolluta via ejus; eloquia Domini igne examinata: protector est omnium sperantium in se.
Пут је Господњи веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се у Њ уздају.
31 Quoniam quis deus præter Dominum? aut quis deus præter Deum nostrum?
Јер ко је Бог осим Господа, и ко је одбрана осим Бога нашег?
32 Deus qui præcinxit me virtute, et posuit immaculatam viam meam;
Овај Бог опасује ме снагом, и чини ми веран пут.
33 qui perfecit pedes meos tamquam cervorum, et super excelsa statuens me;
Даје ми ноге као у јелена, и на висине ставља ме.
34 qui docet manus meas ad prælium. Et posuisti, ut arcum æreum, brachia mea,
Учи руке моје боју, и мишице моје чини да су лук од бронзе.
35 et dedisti mihi protectionem salutis tuæ: et dextera tua suscepit me, et disciplina tua correxit me in finem, et disciplina tua ipsa me docebit.
Ти ми дајеш штит спасења свог; десница Твоја држи ме, и милост Твоја чини ме велика.
36 Dilatasti gressus meos subtus me, et non sunt infirmata vestigia mea.
Ти шириш корак мој, те се не спотичу ноге моје.
37 Persequar inimicos meos, et comprehendam illos; et non convertar donec deficiant.
Терам непријатеље своје и стижем их, и не враћам се док их не истребим.
38 Confringam illos, nec poterunt stare; cadent subtus pedes meos.
Обарам их, и не могу устати, падају под ноге моје.
39 Et præcinxisti me virtute ad bellum, et supplantasti insurgentes in me subtus me.
Јер ме Ти опасујеш снагом за бој, и који устану на ме, обараш их преда мном.
40 Et inimicos meos dedisti mihi dorsum, et odientes me disperdidisti.
Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
41 Clamaverunt, nec erat qui salvos faceret; ad Dominum, nec exaudivit eos.
Они вичу, али немају помагача, ка Господу, али их Он не слуша.
42 Et comminuam eos ut pulverem ante faciem venti; ut lutum platearum delebo eos.
Расипам их као прах по ветру, као блато по улицама газим их.
43 Eripies me de contradictionibus populi; constitues me in caput gentium.
Ти ме избављаш од буне народне, постављаш ме да сам глава туђим племенима; народ ког не познавах, служи ми.
44 Populus quem non cognovi servivit mihi; in auditu auris obedivit mihi.
По самом чувењу слушају ме, туђини покорни су ми.
45 Filii alieni mentiti sunt mihi, filii alieni inveterati sunt, et claudicaverunt a semitis suis.
Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.
46 Vivit Dominus, et benedictus Deus meus, et exaltetur Deus salutis meæ.
Жив је Господ, и да је благословен бранич мој! Да се узвиси Бог спасења мог,
47 Deus qui das vindictas mihi, et subdis populos sub me; liberator meus de inimicis meis iracundis.
Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,
48 Et ab insurgentibus in me exaltabis me; a viro iniquo eripies me.
Који ме избавља од непријатеља, подиже ме над оне који устају на ме и од човека жестоког избавља ме!
49 Propterea confitebor tibi in nationibus, Domine, et nomini tuo psalmum dicam;
Тога ради хвалим Те, Господе, пред народима, и певам имену Твом,
50 magnificans salutes regis ejus, et faciens misericordiam christo suo David, et semini ejus usque in sæculum.
Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и наслеђу његовом довека.
