Psalmorum 141

1 Psalmus David. Domine, clamavi ad te: exaudi me; intende voci meæ, cum clamavero ad te.

Господе, вичем к Теби, похитај к мени, чуј глас мољења мог, кад вичем к Теби.

2 Dirigatur oratio mea sicut incensum in conspectu tuo; elevatio manuum mearum sacrificium vespertinum.

Нек изађе молитва моја као кад пред лице Твоје, дизање руку мојих као принос, вечерњи.

3 Pone, Domine, custodiam ori meo, et ostium circumstantiæ labiis meis.

Постави, Господе, стражу код језика мог, чувај врата уста мојих.

4 Non declines cor meum in verba malitiæ, ad excusandas excusationes in peccatis; cum hominibus operantibus iniquitatem, et non communicabo cum electis eorum.

Не дај срцу мом да застрани на зле помисли, да чини дела безбожна с људима који поступају неправедно; и да не окусим сладости њихове.

5 Corripiet me justus in misericordia, et increpabit me: oleum autem peccatoris non impinguet caput meum. Quoniam adhuc et oratio mea in beneplacitis eorum:

Нека ме бије праведник, то је милост; нека ме кара, то је уље за главу моју; глава моја неће одбацити, ако ће и више; него је молитва моја против злоће њихове.

6 absorpti sunt juncti petræ judices eorum. Audient verba mea, quoniam potuerunt.

Расуше се по каменим врлетима судије њихове, и чуше речи моје како су благе.

7 Sicut crassitudo terræ erupta est super terram, dissipata sunt ossa nostra secus infernum. (Sheol h7585)

Као кад ко сече и теше, тако се разлетеше кости наше до чељусти паклених. (Sheol h7585)

8 Quia ad te, Domine, Domine, oculi mei; in te speravi, non auferas animam meam.

Али су к Теби, Господе, Господе, управљене очи моје, у Тебе се уздам, немој одбацити душу моју.

9 Custodi me a laqueo quem statuerunt mihi, et a scandalis operantium iniquitatem.

Сачувај ме од замке, коју ми метнуше, од лукавства оних, који чине безакоње.

10 Cadent in retiaculo ejus peccatores: singulariter sum ego, donec transeam.

Пашће у мреже своје безбожници, а ја ћу један проћи.