Psalmorum 12

1 In finem, pro octava. Psalmus David. Salvum me fac, Domine, quoniam defecit sanctus, quoniam diminutæ sunt veritates a filiis hominum.

Помагај, Господе; јер неста светих, јер је мало верних међу синовима човечијим

2 Vana locuti sunt unusquisque ad proximum suum; labia dolosa, in corde et corde locuti sunt.

Лаж говоре један другом, уснама лажљивим говоре из срца дволичног.

3 Disperdat Dominus universa labia dolosa, et linguam magniloquam.

Истребиће Господ сва уста лажљива, језик величави,

4 Qui dixerunt: Linguam nostram magnificabimus; labia nostra a nobis sunt. Quis noster dominus est?

Људе, који говоре: Језиком смо јаки, уста су наша у нас, ко је господар над нама?

5 Propter miseriam inopum, et gemitum pauperum, nunc exsurgam, dicit Dominus. Ponam in salutari; fiducialiter agam in eo.

Видећи страдање невољних и уздисање ништих, сад ћу устати, вели Господ, и избавити оног коме злобе

6 Eloquia Domini, eloquia casta; argentum igne examinatum, probatum terræ, purgatum septuplum.

Речи су Господње речи чисте, сребро у ватри очишћено од земље, седам пута претопљено.

7 Tu, Domine, servabis nos, et custodies nos a generatione hac in æternum.

Ти ћеш нас, Господе, одбранити, и сачувати нас од рода овог довека.

8 In circuitu impii ambulant: secundum altitudinem tuam multiplicasti filios hominum.

Безбожници иду наоколо; кад се они подижу, срамоте се синови човечији.