< Psalmorum 115 >
1 Non nobis, Domine, non nobis, sed nomini tuo da gloriam:
Не нама, Господе, не нама, него имену свом дај славу, по милости својој, по истини својој.
2 super misericordia tua et veritate tua; nequando dicant gentes: Ubi est Deus eorum?
Зашто да говоре народи: Где ли је Бог њихов?
3 Deus autem noster in cælo; omnia quæcumque voluit fecit.
Бог је наш на небесима, твори све што хоће.
4 Simulacra gentium argentum et aurum, opera manuum hominum.
Идоли су њихови сребро и злато, дело руку човечијих.
5 Os habent, et non loquentur; oculos habent, et non videbunt.
Уста имају, а не говоре; очи имају, а не виде;
6 Aures habent, et non audient; nares habent, et non odorabunt.
Уши имају, а не чују; ноздрве имају, а не миришу;
7 Manus habent, et non palpabunt; pedes habent, et non ambulabunt; non clamabunt in gutture suo.
Руке имају, а не хватају; ноге имају, а не ходе, и не пуштају глас из грла свог.
8 Similes illis fiant qui faciunt ea, et omnes qui confidunt in eis.
Такви су и они који их граде, и сви који се уздају у њих.
9 Domus Israël speravit in Domino; adjutor eorum et protector eorum est.
Доме Израиљев, уздај се у Господа; Он им је помоћ и штит.
10 Domus Aaron speravit in Domino; adjutor eorum et protector eorum est.
Доме Аронов, уздај се у Господа; Он им је помоћ и штит.
11 Qui timent Dominum speraverunt in Domino; adjutor eorum et protector eorum est.
Који се бојите Господа, уздајте се у Господа; Он им је помоћ и штит.
12 Dominus memor fuit nostri, et benedixit nobis. Benedixit domui Israël; benedixit domui Aaron.
Господ нас се опомиње, благосиља нас, благосиља дом Израиљев, благосиља дом Аронов;
13 Benedixit omnibus qui timent Dominum, pusillis cum majoribus.
Благосиља оне који се боје Господа, мале и велике.
14 Adjiciat Dominus super vos, super vos et super filios vestros.
Да вам Господ умножи благослове, вама и синовима вашим!
15 Benedicti vos a Domino, qui fecit cælum et terram.
Господ да вас благослови, Творац неба и земље!
16 Cælum cæli Domino; terram autem dedit filiis hominum.
Небо је небо Господње, а земљу је дао синовима човечијим.
17 Non mortui laudabunt te, Domine, neque omnes qui descendunt in infernum: ()
Неће Те мртви хвалити, Господе, нити они који сиђу онамо где се ћути.
18 sed nos qui vivimus, benedicimus Domino, ex hoc nunc et usque in sæculum.
Него ћемо ми благосиљати Господа одсад и довека. Алилуја!