Psalmorum 109
1 In finem. Psalmus David.
Боже, славо моја, немој ћутати,
2 Deus, laudem meam ne tacueris, quia os peccatoris et os dolosi super me apertum est.
Јер се уста безбожничка и уста лукава на ме отворише; говоре са мном језиком лажљивим.
3 Locuti sunt adversum me lingua dolosa, et sermonibus odii circumdederunt me: et expugnaverunt me gratis.
Речима злобним са свих страна гоне ме, и оружају се на ме низашта.
4 Pro eo ut me diligerent, detrahebant mihi; ego autem orabam.
За љубав моју устају на мене, а ја се молим.
5 Et posuerunt adversum me mala pro bonis, et odium pro dilectione mea.
Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју.
6 Constitue super eum peccatorem, et diabolus stet a dextris ejus.
Постави над њим старешину безбожника, и противник нека му стане с десне стране.
7 Cum judicatur, exeat condemnatus; et oratio ejus fiat in peccatum.
Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде грех.
8 Fiant dies ejus pauci, et episcopatum ejus accipiat alter.
Нека буду дани његови кратки, и власт његову нека добије други.
9 Fiant filii ejus orphani, et uxor ejus vidua.
Деца његова нек буду сироте, и жена његова удовица.
10 Nutantes transferantur filii ejus et mendicent, et ejiciantur de habitationibus suis.
Деца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хлеба изван својих пустолина.
11 Scrutetur fœnerator omnem substantiam ejus, et diripiant alieni labores ejus.
Нека му узме дужник све што има, и нека разграбе туђини муку његову.
12 Non sit illi adjutor, nec sit qui misereatur pupillis ejus.
Нек се не нађе нико ко би га љубио, ни ко би се смиловао на сироте његове.
13 Fiant nati ejus in interitum; in generatione una deleatur nomen ejus.
Наслеђе његово нек се затре, у другом колену нека погине име њихово.
14 In memoriam redeat iniquitas patrum ejus in conspectu Domini, et peccatum matris ejus non deleatur.
Безакоње старих његових нек се спомене у Господа, и грех матере његове нек се не избрише.
15 Fiant contra Dominum semper, et dispereat de terra memoria eorum:
Нека буду свагда пред Господом, и Он нека истреби спомен њихов на земљи;
16 pro eo quod non est recordatus facere misericordiam,
Зато што се није сећао чинити милост, него је гонио човека ништег и убогог, и тужном у срцу тражио смрт.
17 et persecutus est hominem inopem et mendicum, et compunctum corde, mortificare.
Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега.
18 Et dilexit maledictionem, et veniet ei; et noluit benedictionem, et elongabitur ab eo. Et induit maledictionem sicut vestimentum; et intravit sicut aqua in interiora ejus, et sicut oleum in ossibus ejus.
Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове.
19 Fiat ei sicut vestimentum quo operitur, et sicut zona qua semper præcingitur.
Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи, и као појас, којим се свагда паше.
20 Hoc opus eorum qui detrahunt mihi apud Dominum, et qui loquuntur mala adversus animam meam.
Таква плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде, и који говоре зло на душу моју.
21 Et tu, Domine, Domine, fac mecum propter nomen tuum, quia suavis est misericordia tua.
А мени, Господе, Господе, учини шта приличи имену Твом. Ти си добар, милошћу својом избави ме.
22 Libera me, quia egenus et pauper ego sum, et cor meum conturbatum est intra me.
Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени.
23 Sicut umbra cum declinat ablatus sum, et excussus sum sicut locustæ.
Нестаје ме као сена, кад се одмиче; терају ме као скакавце.
24 Genua mea infirmata sunt a jejunio, et caro mea immutata est propter oleum.
Колена моја изнемогоше од поста, и тело моје омрша.
25 Et ego factus sum opprobrium illis; viderunt me, et moverunt capita sua.
Постадох подсмех њима; видећи ме машу главом својом.
26 Adjuva me, Domine Deus meus; salvum me fac secundum misericordiam tuam.
Помози ми, Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој.
27 Et sciant quia manus tua hæc, et tu, Domine, fecisti eam.
Нека познају да је ово Твоја рука, и Ти, Господе, да си ово учинио.
28 Maledicent illi, et tu benedices: qui insurgunt in me confundantur; servus autem tuus lætabitur.
Они куну, а Ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се Твој обрадује.
29 Induantur qui detrahunt mihi pudore, et operiantur sicut diploide confusione sua.
Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом својим.
30 Confitebor Domino nimis in ore meo, et in medio multorum laudabo eum:
Хвалићу Господа веома устима својим, и усред многих славићу Га,
31 quia astitit a dextris pauperis, ut salvam faceret a persequentibus animam meam.
Јер стоји с десне стране убогоме, да би га спасао од оних који осуђују душу његову.
