Proverbiorum 7
1 Fili mi, custodi sermones meos, et præcepta mea reconde tibi. Fili,
Сине, чувај речи моје, и заповести моје сахрани код себе.
2 serva mandata mea, et vives; et legem meam quasi pupillam oculi tui:
Чувај заповести моје и бићеш жив, и науку моју као зеницу очију својих.
3 liga eam in digitis tuis, scribe illam in tabulis cordis tui.
Привежи их себи на прсте, напиши их на плочи срца свог.
4 Dic sapientiæ: Soror mea es, et prudentiam voca amicam tuam:
Реци мудрости: Сестра си ми; и пријатељицом зови разборитост,
5 ut custodiant te a muliere extranea, et ab aliena quæ verba sua dulcia facit.
Да би те чувала од жене туђе, од туђинке, која ласка речима.
6 De fenestra enim domus meæ per cancellos prospexi,
Јер с прозора дома свог кроз решетку гледах,
7 et video parvulos; considero vecordem juvenem,
И видех међу лудима, опазих међу децом безумног младића,
8 qui transit per plateam juxta angulum et prope viam domus illius graditur:
Који иђаше улицом покрај угла њеног, и корачаше путем ка кући њеној,
9 in obscuro, advesperascente die, in noctis tenebris et caligine.
У сумрак, увече, кад се уноћа и смрче;
10 Et ecce occurrit illi mulier ornatu meretricio, præparata ad capiendas animas: garrula et vaga,
А гле, срете га жена у оделу курвинском и лукавог срца,
11 quietis impatiens, nec valens in domo consistere pedibus suis;
Плаха и пуста, којој ноге не могу стајати код куће,
12 nunc foris, nunc in plateis, nunc juxta angulos insidians.
Сад на пољу, сад на улици, код сваког угла вребаше.
13 Apprehensumque deosculatur juvenem, et procaci vultu blanditur, dicens:
И ухвати га, и пољуби га, и безобразно рече му:
14 Victimas pro salute vovi; hodie reddidi vota mea:
Имам жртве захвалне, данас изврших завете своје;
15 idcirco egressa sum in occursum tuum, desiderans te videre, et reperi.
Зато ти изиђох на сусрет да те тражим, и нађох те.
16 Intexui funibus lectulum meum; stravi tapetibus pictis ex Ægypto:
Настрла сам одар свој покривачем везеним и простиркама мисирским.
17 aspersi cubile meum myrrha, et aloë, et cinnamomo.
Окадила сам постељу своју смирном, алојом и циметом.
18 Veni, inebriemur uberibus, et fruamur cupitis amplexibus donec illucescat dies.
Хајде да се опијамо љубављу до зоре, да се веселимо миловањем.
19 Non est enim vir in domo sua: abiit via longissima:
Јер ми муж није код куће, отишао је на пут далеки,
20 sacculum pecuniæ secum tulit; in die plenæ lunæ reversurus est in domum suam.
Узео је са собом тоболац новчани, вратиће се кући у одређени дан.
21 Irretivit eum multis sermonibus, et blanditiis labiorum protraxit illum.
Наврати га многим речима, глатким уснама одвуче га.
22 Statim eam sequitur quasi bos ductus ad victimam, et quasi agnus lasciviens, et ignorans quod ad vincula stultus trahatur:
Отиде за њом одмах као што во иде на клање и као безумник у путо да буде каран,
23 donec transfigat sagitta jecur ejus, velut si avis festinet ad laqueum, et nescit quod de periculo animæ illius agitur.
Докле му стрела не пробије јетру, као што птица лети у замку не знајући да јој је о живот.
24 Nunc ergo, fili mi, audi me, et attende verbis oris mei.
Зато дакле, децо, послушајте ме, и пазите на речи уста мојих.
25 Ne abstrahatur in viis illius mens tua, neque decipiaris semitis ejus;
Немој да застрањује срце твоје не путеве њене, немој лутати по стазама њеним.
26 multos enim vulneratos dejecit, et fortissimi quique interfecti sunt ab ea.
Јер је многе ранила и оборила, и много је оних које је све побила.
