Proverbiorum 5
1 Fili mi, attende ad sapientiam meam, et prudentiæ meæ inclina aurem tuam:
Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје,
2 ut custodias cogitationes, et disciplinam labia tua conservent. Ne attendas fallaciæ mulieris;
Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.
3 favus enim distillans labia meretricis, et nitidius oleo guttur ejus:
Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;
4 novissima autem illius amara quasi absinthium, et acuta quasi gladius biceps.
Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.
Ноге јој силазе к смрти, до пакла допиру кораци њени. (Sheol h7585)
6 Per semitam vitæ non ambulant; vagi sunt gressus ejus et investigabiles.
Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.
7 Nunc ergo fili mi, audi me, et ne recedas a verbis oris mei.
Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.
8 Longe fac ab ea viam tuam, et ne appropinques foribus domus ejus.
Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,
9 Ne des alienis honorem tuum, et annos tuos crudeli:
Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,
10 ne forte impleantur extranei viribus tuis, et labores tui sint in domo aliena,
Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,
11 et gemas in novissimis, quando consumpseris carnes tuas et corpus tuum, et dicas:
И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,
12 Cur detestatus sum disciplinam, et increpationibus non acquievit cor meum,
И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!
13 nec audivi vocem docentium me, et magistris non inclinavi aurem meam?
И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!
14 pene fui in omni malo, in medio ecclesiæ et synagogæ.
Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.
15 Bibe aquam de cisterna tua, et fluenta putei tui;
Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.
16 deriventur fontes tui foras, et in plateis aquas tuas divide.
Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.
17 Habeto eas solus, nec sint alieni participes tui.
Имај их сам за се, а не туђин с тобом.
18 Sit vena tua benedicta, et lætare cum muliere adolescentiæ tuæ.
Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;
19 Cerva carissima, et gratissimus hinnulus: ubera ejus inebrient te in omni tempore; in amore ejus delectare jugiter.
Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.
20 Quare seduceris, fili mi, ab aliena, et foveris in sinu alterius?
А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој,
21 Respicit Dominus vias hominis, et omnes gressus ejus considerat.
Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?
22 Iniquitates suas capiunt impium, et funibus peccatorum suorum constringitur.
Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;
23 Ipse morietur, quia non habuit disciplinam, et in multitudine stultitiæ suæ decipietur.
Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.
