Proverbiorum 29
1 Viro qui corripientem dura cervice contemnit, repentinus ei superveniet interitus, et eum sanitas non sequetur.
Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека.
2 In multiplicatione justorum lætabitur vulgus; cum impii sumpserint principatum, gemet populus.
Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ.
3 Vir qui amat sapientiam lætificat patrem suum; qui autem nutrit scorta perdet substantiam.
Ко љуби мудрост, весели оца свог; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.
4 Rex justus erigit terram; vir avarus destruet eam.
Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је.
5 Homo qui blandis fictisque sermonibus loquitur amico suo rete expandit gressibus ejus.
Ко ласка пријатељу свом, разапиње мрежу ногама његовим.
6 Peccantem virum iniquum involvet laqueus, et justus laudabit atque gaudebit.
У греху је злог човека замка, а праведник пева и весели се.
7 Novit justus causam pauperum; impius ignorat scientiam.
Праведник разуме парбу невољних, а безбожник не мари да зна.
8 Homines pestilentes dissipant civitatem; sapientes vero avertunt furorem.
Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев.
9 Vir sapiens si cum stulto contenderit, sive irascatur, sive rideat, non inveniet requiem.
Мудар човек кад се пре с лудим, или се срдио или смејао, нема мира.
10 Viri sanguinum oderunt simplicem; justi autem quærunt animam ejus.
Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову.
11 Totum spiritum suum profert stultus; sapiens differt, et reservat in posterum.
Сав гнев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг.
12 Princeps qui libenter audit verba mendacii, omnes ministros habet impios.
Који кнез слуша лажне речи, све су му слуге безбожне.
13 Pauper et creditor obviaverunt sibi: utriusque illuminator est Dominus.
Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просветљује очи.
14 Rex qui judicat in veritate pauperes, thronus ejus in æternum firmabitur.
Који цар право суди сиромасима, његов ће престо стајати довека.
15 Virga atque correptio tribuit sapientiam; puer autem qui dimittitur voluntati suæ confundit matrem suam.
Прут и кар дају мудрост, а дете пусто срамоти матер своју.
16 In multiplicatione impiorum multiplicabuntur scelera, et justi ruinas eorum videbunt.
Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси, а праведници ће видети пропаст њихову.
17 Erudi filium tuum, et refrigerabit te, et dabit delicias animæ tuæ.
Карај сина свог, и смириће те, и учиниће милину души твојој.
18 Cum prophetia defecerit, dissipabitur populus; qui vero custodit legem beatus est.
Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему!
19 Servus verbis non potest erudiri, quia quod dicis intelligit, et respondere contemnit.
Речима се не поправља слуга, јер ако и разуме, опет не слуша.
20 Vidisti hominem velocem ad loquendum? stultitia magis speranda est quam illius correptio.
Јеси ли видео човека наглог у беседи својој? Више има надања од безумног него од њега.
21 Qui delicate a pueritia nutrit servum suum postea sentiet eum contumacem.
Ако ко мази слугу од малена, он ће најпосле бити син.
22 Vir iracundus provocat rixas, et qui ad indignandum facilis est erit ad peccandum proclivior.
Гневљив човек замеће свађу, и ко је напрасит, много греши.
23 Superbum sequitur humilitas, et humilem spiritu suscipiet gloria.
Охолост понижује човека, а ко је смеран духом, добија славу.
24 Qui cum fure participat odit animam suam; adjurantem audit, et non indicat.
Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује.
25 Qui timet hominem cito corruet; qui sperat in Domino sublevabitur.
Страшљив човек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.
26 Multi requirunt faciem principis, et judicium a Domino egreditur singulorum.
Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме.
27 Abominantur justi virum impium, et abominantur impii eos qui in recta sunt via. Verbum custodiens filius extra perditionem erit.
Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.
