Proverbiorum 24
1 Ne æmuleris viros malos, nec desideres esse cum eis:
Не завиди злим људима нити жели да си с њима.
2 quia rapinas meditatur mens eorum, et fraudes labia eorum loquuntur.
Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
3 Sapientia ædificabitur domus, et prudentia roborabitur.
Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
4 In doctrina replebuntur cellaria, universa substantia pretiosa et pulcherrima.
И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.
5 Vir sapiens fortis est, et vir doctus robustus et validus:
Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.
6 quia cum dispositione initur bellum, et erit salus ubi multa consilia sunt.
Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.
7 Excelsa stulto sapientia; in porta non aperiet os suum.
Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
8 Qui cogitat mala facere stultus vocabitur:
Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
9 cogitatio stulti peccatum est, et abominatio hominum detractor.
Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.
10 Si desperaveris lassus in die angustiæ, imminuetur fortitudo tua.
Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
11 Erue eos qui ducuntur ad mortem, et qui trahuntur ad interitum, liberare ne cesses.
Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
12 Si dixeris: Vires non suppetunt; qui inspector est cordis ipse intelligit: et servatorem animæ tuæ nihil fallit, reddetque homini juxta opera sua.
Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?
13 Comede, fili mi, mel, quia bonum est, et favum dulcissimum gutturi tuo.
Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.
14 Sic et doctrina sapientiæ animæ tuæ: quam cum inveneris, habebis in novissimis spem, et spes tua non peribit.
Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
15 Ne insidieris, et quæras impietatem in domo justi, neque vastes requiem ejus.
Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.
16 Septies enim cadet justus, et resurget: impii autem corruent in malum.
Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
17 Cum ceciderit inimicus tuus ne gaudeas, et in ruina ejus ne exsultet cor tuum:
Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
18 ne forte videat Dominus, et displiceat ei, et auferat ab eo iram suam.
Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.
19 Ne contendas cum pessimis, nec æmuleris impios:
Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.
20 quoniam non habent futurorum spem mali, et lucerna impiorum extinguetur.
Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
21 Time Dominum, fili mi, et regem, et cum detractoribus non commiscearis:
Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.
22 quoniam repente consurget perditio eorum, et ruinam utriusque quis novit?
Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
23 Hæc quoque sapientibus. Cognoscere personam in judicio non est bonum.
И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.
24 Qui dicunt impio: Justus es: maledicent eis populi, et detestabuntur eos tribus.
Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
25 Qui arguunt eum laudabuntur, et super ipsos veniet benedictio.
А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.
26 Labia deosculabitur qui recta verba respondet.
Ко говори речи истините, у уста љуби.
27 Præpara foris opus tuum, et diligenter exerce agrum tuum, ut postea ædifices domum tuam.
Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
28 Ne sis testis frustra contra proximum tuum, nec lactes quemquam labiis tuis.
Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.
29 Ne dicas: Quomodo fecit mihi, sic faciam ei; reddam unicuique secundum opus suum.
Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.
30 Per agrum hominis pigri transivi, et per vineam viri stulti:
Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;
31 et ecce totum repleverant urticæ, et operuerant superficiem ejus spinæ, et maceria lapidum destructa erat.
И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
32 Quod cum vidissem, posui in corde meo, et exemplo didici disciplinam.
И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.
33 Parum, inquam, dormies, modicum dormitabis; pauxillum manus conseres ut quiescas:
Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,
34 et veniet tibi quasi cursor egestas, et mendicitas quasi vir armatus.
У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.
