Proverbiorum 13
1 Filius sapiens doctrina patris; qui autem illusor est non audit cum arguitur.
Мудар син слуша наставу оца свог; а подсмевач не слуша укоре.
2 De fructu oris sui homo satiabitur bonis: anima autem prævaricatorum iniqua.
Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље.
3 Qui custodit os suum custodit animam suam; qui autem inconsideratus est ad loquendum, sentiet mala.
Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.
4 Vult et non vult piger; anima autem operantium impinguabitur.
Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се.
5 Verbum mendax justus detestabitur; impius autem confundit, et confundetur.
На лажну реч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти.
6 Justitia custodit innocentis viam, impietas autem peccatorem supplantat.
Правда чува оног који ходи безазлено; а безбожност обара грешника.
7 Est quasi dives, cum nihil habeat, et est quasi pauper, cum in multis divitiis sit.
Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.
8 Redemptio animæ viri divitiæ suæ; qui autem pauper est, increpationem non sustinet.
Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша претње.
9 Lux justorum lætificat: lucerna autem impiorum extinguetur.
Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се.
10 Inter superbos semper jurgia sunt; qui autem agunt omnia cum consilio, reguntur sapientia.
Од охолости бива само свађа, а који примају савет, у њих је мудрост.
11 Substantia festinata minuetur; quæ autem paulatim colligitur manu, multiplicabitur.
Благо које се таштином тече умањује се, а ко сабира руком, умножава.
12 Spes quæ differtur affligit animam; lignum vitæ desiderium veniens.
Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.
13 Qui detrahit alicui rei, ipse se in futurum obligat; qui autem timet præceptum, in pace versabitur. Animæ dolosæ errant in peccatis: justi autem misericordes sunt, et miserantur.
Ко презире реч сам себи уди; а ко се боји заповести, платиће му се.
14 Lex sapientis fons vitæ, ut declinet a ruina mortis.
Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртних.
15 Doctrina bona dabit gratiam; in itinere contemptorum vorago.
Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав.
16 Astutus omnia agit cum consilio; qui autem fatuus est aperit stultitiam.
Сваки паметан човек ради с разумом, а безуман разноси безумље.
17 Nuntius impii cadet in malum; legatus autem fidelis, sanitas.
Гласник безбожан пада у зло, а веран је посланик лек.
18 Egestas et ignominia ei qui deserit disciplinam; qui autem acquiescit arguenti glorificabitur.
Сиромаштво и срамота доћи ће на оног који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.
19 Desiderium si compleatur delectat animam; detestantur stulti eos qui fugiunt mala.
Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско одступити ода зла.
20 Qui cum sapientibus graditur sapiens erit; amicus stultorum similis efficietur.
Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори.
21 Peccatores persequitur malum, et justis retribuentur bona.
Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро.
22 Bonus reliquit hæredes filios et nepotes, et custoditur justo substantia peccatoris.
Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику.
23 Multi cibi in novalibus patrum, et aliis congregantur absque judicio.
Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.
24 Qui parcit virgæ odit filium suum; qui autem diligit illum instanter erudit.
Ко жали прут, мрзи на сина свог; а ко га љуби, кара га за времена.
25 Justus comedit et replet animam suam; venter autem impiorum insaturabilis.
Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.
