Proverbiorum 10
1 Filius sapiens lætificat patrem, filius vero stultus mœstitia est matris suæ.
Мудар је син радост оцу свом, а луд је син жалост матери својој.
2 Nil proderunt thesauri impietatis, justitia vero liberabit a morte.
Не помаже неправедно благо, него правда избавља од смрти.
3 Non affliget Dominus fame animam justi, et insidias impiorum subvertet.
Не да Господ да гладује душа праведникова, а имање безбожничко размеће.
4 Egestatem operata est manus remissa; manus autem fortium divitias parat. Qui nititur mendaciis, hic pascit ventos; idem autem ipse sequitur aves volantes.
Немарна рука осиромашава, а вредна рука обогаћава.
5 Qui congregat in messe, filius sapiens est; qui autem stertit æstate, filius confusionis.
Ко збира у лето, син је разуман; ко спава о жетви, син је срамотан.
6 Benedictio Domini super caput justi; os autem impiorum operit iniquitas.
Благослови су над главом праведнику, а уста безбожничка покрива насиље.
7 Memoria justi cum laudibus, et nomen impiorum putrescet.
Спомен праведников остаје благословен, а име безбожничко труне.
8 Sapiens corde præcepta suscipit; stultus cæditur labiis.
Ко је мудра срца, прима заповести; а ко је лудих усана, пашће.
9 Qui ambulat simpliciter ambulat confidenter; qui autem depravat vias suas manifestus erit.
Ко ходи безазлено, ходи поуздано; а ко је опак на путевима својим, познаће се.
10 Qui annuit oculo dabit dolorem; et stultus labiis verberabitur.
Ко намигује оком, даје муку; и ко је лудих усана, пашће.
11 Vena vitæ os justi, et os impiorum operit iniquitatem.
Уста су праведникова извор животу, а уста безбожничка покрива насиље.
12 Odium suscitat rixas, et universa delicta operit caritas.
Мрзост замеће свађе, а љубав прикрива све преступе.
13 In labiis sapientis invenitur sapientia, et virga in dorso ejus qui indiget corde.
На уснама разумног налази се мудрост, а за леђа је безумног батина.
14 Sapientes abscondunt scientiam; os autem stulti confusioni proximum est.
Мудри склањају знање, а уста лудога близу су погибли.
15 Substantia divitis, urbs fortitudinis ejus; pavor pauperum egestas eorum.
Богатство је богатима тврд град, сиромаштво је сиромасима погибао.
16 Opus justi ad vitam, fructus autem impii ad peccatum.
Рад је праведников на живот, добитак безбожников на грех.
17 Via vitæ custodienti disciplinam; qui autem increpationes relinquit, errat.
Ко прима наставу, на путу је к животу; а ко одбацује кар, лута.
18 Abscondunt odium labia mendacia; qui profert contumeliam, insipiens est.
Ко покрива мржњу, лажљивих је усана; и ко износи срамоту безуман је.
19 In multiloquio non deerit peccatum, qui autem moderatur labia sua prudentissimus est.
У многим речима не бива без греха; али ко задржава усне своје, разуман је.
20 Argentum electum lingua justi; cor autem impiorum pro nihilo.
Језик је праведников сребро одабрано; срце безбожничко не вреди ништа.
21 Labia justi erudiunt plurimos; qui autem indocti sunt in cordis egestate morientur.
Усне праведникове пасу многе, а безумни умиру с безумља.
22 Benedictio Domini divites facit, nec sociabitur eis afflictio.
Благослов Господњи обогаћава а без муке.
23 Quasi per risum stultus operatur scelus, sapientia autem est viro prudentia.
Безумнику је шала чинити зло, а разуман човек држи се мудрости.
24 Quod timet impius veniet super eum; desiderium suum justus dabitur.
Чега се боји безбожник, оно ће га снаћи; а шта праведници желе Бог ће им дати.
25 Quasi tempestas transiens non erit impius; justus autem quasi fundamentum sempiternum.
Као што пролази олуја, тако безбожника нестаје; а праведник је на вечитом темељу.
26 Sicut acetum dentibus, et fumus oculis, sic piger his qui miserunt eum.
Какав је оцат зубима и дим очима, такав је лењивац онима који га шаљу.
27 Timor Domini apponet dies, et anni impiorum breviabuntur.
Страх Господњи додаје дане, а безбожницима се године прекраћују.
28 Exspectatio justorum lætitia, spes autem impiorum peribit.
Чекање праведних радост је, а надање безбожних пропада.
29 Fortitudo simplicis via Domini, et pavor his qui operantur malum.
Пут је Господњи крепост безазленом, а страх онима који чине безакоње.
30 Justus in æternum non commovebitur, impii autem non habitabunt super terram.
Праведник се неће никада поколебати, а безбожници неће наставати на земљи.
31 Os justi parturiet sapientiam; lingua pravorum peribit.
Уста праведникова износе мудрост, а језик опаки истребиће се.
32 Labia justi considerant placita, et os impiorum perversa.
Усне праведникове знају шта је мило, а безбожничка су уста опачина.
