< Philemonem 1 >
1 Paulus vinctus Christi Jesu, et Timotheus frater, Philemoni dilecto, et adjutori nostro,
Од Павла, сужња Исуса Христа, и Тимотија брата, Филимону љубазном и помагачу нашем,
2 et Appiæ sorori carissimæ, et Archippo commilitoni nostro, et ecclesiæ, quæ in domo tua est.
И Апфији, сестри љубазној, и Архипу, нашем другару у војевању, и домаћој твојој цркви:
3 Gratia vobis, et pax a Deo Patre nostro, et Domino Jesu Christo.
Благодат вам и мир од Бога Оца нашег, и Господа Исуса Христа.
4 Gratias ago Deo meo, semper memoriam tui faciens in orationibus meis,
Захваљујем Богу свом спомињући те свагда у молитвама својим,
5 audiens caritatem tuam, et fidem, quam habes in Domino Jesu, et in omnes sanctos:
Чувши љубав твоју и веру коју имаш ка Господу Исусу и к свима светима:
6 ut communicatio fidei tuæ evidens fiat in agnitione omnis operis boni, quod est in vobis in Christo Jesu.
Да твоја вера, коју имамо заједно, буде силна у познању сваког добра, које имате у Христу Исусу.
7 Gaudium enim magnum habui, et consolationem in caritate tua: quia viscera sanctorum requieverunt per te, frater.
Јер имам велику радост и утеху ради љубави твоје, што срца светих починуше кроза те, брате!
8 Propter quod multam fiduciam habens in Christo Jesu imperandi tibi quod ad rem pertinet:
Тога ради ако и имам велику слободу у Христу да ти заповедам шта је потребно,
9 propter caritatem magis obsecro, cum sis talis, ut Paulus senex, nunc autem et vinctus Jesu Christi:
Али опет молим љубави ради, ја који сам такав као старац Павле, а сад сужањ Исуса Христа;
10 obsecro te pro meo filio, quem genui in vinculis, Onesimo,
Молимо те за свог сина Онисима, ког родих у оковима својим;
11 qui tibi aliquando inutilis fuit, nunc autem et mihi et tibi utilis,
Који је теби некада био непотребан, а сад је и теби и мени врло потребан, ког послах теби натраг;
12 quem remisi tibi. Tu autem illum, ut mea viscera, suscipe:
А ти га, то јест, моје срце прими.
13 quem ego volueram mecum detinere, ut pro te mihi ministraret in vinculis Evangelii:
Ја га хтедох да задржим код себе, да ми место тебе послужи у оковима јеванђеља;
14 sine consilio autem tuo nihil volui facere, uti ne velut ex necessitate bonum tuum esset, sed voluntarium.
Али без твоје воље не хтедох ништа чинити, да не би твоје добро било као за невољу, него од добре воље.
15 Forsitan enim ideo discessit ad horam a te, ut æternum illum reciperes: (aiōnios )
Јер може бити да се за то растаде с тобом на неко време да га добијеш вечно, (aiōnios )
16 jam non ut servum, sed pro servo carissimum fratrem, maxime mihi: quanto autem magis tibi et in carne, et in Domino?
Не више као роба, него више од роба, брата љубазног, а особито мени, а камоли теби, и по телу и у Господу
17 Si ergo habes me socium, suscipe illum sicut me:
Ако дакле држиш мене за свог другара, прими њега као мене.
18 si autem aliquid nocuit tibi, aut debet, hoc mihi imputa.
Ако ли ти у чему скриви, или је дужан, то на мене запиши.
19 Ego Paulus scripsi mea manu: ego reddam, ut non dicam tibi, quod et teipsum mihi debes:
Ја Павле написах руком својом, ја ћу платити: да ти не кажем да си и сам себе мени дужан.
20 ita, frater. Ego te fruar in Domino: refice viscera mea in Domino.
Да брате! Да имам корист од тебе у Господу, развесели срце моје у Господу.
21 Confidens in obedientia tua scripsi tibi: sciens quoniam et super id, quod dico, facies.
Уздајући се у твоју послушност написах ти знајући да ћеш још више учинити него што говорим.
22 Simul autem et para mihi hospitium: nam spero per orationes vestras donari me vobis.
А уз то уготови ми и конак; јер се надам да ћу за ваше молитве бити дарован вама.
23 Salutat te Epaphras concaptivus meus in Christo Jesu,
Поздравља те Епафрас који је са мном сужањ у Христу Исусу,
24 Marcus, Aristarchus, Demas, et Lucas, adjutores mei.
Марко, Аристарх, Димас, Лука, помагачи моји.
25 Gratia Domini nostri Jesu Christi cum spiritu vestro. Amen.
Благодат Господа нашег Исуса Христа са духом вашим. Амин.