Lucam 24
1 Una autem sabbati valde diluculo venerunt ad monumentum, portantes quæ paraverant aromata:
А у први дан недељни дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, и неке друге жене с њима;
2 et invenerunt lapidem revolutum a monumento.
Али нађоше камен одваљен од гроба.
3 Et ingressæ non invenerunt corpus Domini Jesu.
И ушавши не нађоше тело Господа Исуса.
4 Et factum est, dum mente consternatæ essent de isto, ecce duo viri steterunt secus illas in veste fulgenti.
И кад се оне чуђаху томе, гле, два човека сташе пред њима у сјајним хаљинама;
5 Cum timerent autem, et declinarent vultum in terram, dixerunt ad illas: Quid quæritis viventem cum mortuis?
А кад се оне уплашише и оборише лица к земљи, рекоше им: Што тражите Живога међу мртвима?
6 non est hic, sed surrexit: recordamini qualiter locutus est vobis, cum adhuc in Galilæa esset,
Није овде; него устаде; опомените се како вам каза кад беше још у Галилеји,
7 dicens: Quia oportet Filium hominis tradi in manus hominum peccatorum, et crucifigi, et die tertia resurgere.
Говорећи да Син човечији треба да се преда у руке људи грешника и да се разапне и трећи дан да устане.
8 Et recordatæ sunt verborum ejus.
И опоменуше се речи Његових.
9 Et regressæ a monumento nuntiaverunt hæc omnia illis undecim, et ceteris omnibus.
И вративши се од гроба јавише све ово једанаесторици и свима осталим.
10 Erat autem Maria Magdalene, et Joanna, et Maria Jacobi, et ceteræ quæ cum eis erant, quæ dicebant ad apostolos hæc.
А то беше Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима.
11 Et visa sunt ante illos sicut deliramentum verba ista, et non crediderunt illis.
И њима се учинише њихове речи као лаж, и не вероваше им.
12 Petrus autem surgens cucurrit ad monumentum: et procumbens vidit linteamina sola posita, et abiit secum mirans quod factum fuerat.
А Петар уставши отрча ка гробу, и наткучивши се виде саме хаљине где леже, и отиде чудећи се у себи шта би.
13 Et ecce duo ex illis ibant ipsa die in castellum, quod erat in spatio stadiorum sexaginta ab Jerusalem, nomine Emmaus.
И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које беше далеко од Јерусалима шездесет потркалишта и зваше се Емаус.
14 Et ipsi loquebantur ad invicem de his omnibus quæ acciderant.
А они говораху међу собом о свима овим догађајима.
15 Et factum est, dum fabularentur, et secum quærerent: et ipse Jesus appropinquans ibat cum illis:
И кад се они разговараху и запиткиваху један другог, и Исус приближи се, и иђаше с њима.
16 oculi autem illorum tenebantur ne eum agnoscerent.
А очи им се држаху да Га не познаше.
17 Et ait ad illos: Qui sunt hi sermones, quos confertis ad invicem ambulantes, et estis tristes?
А Он им рече: Какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели?
18 Et respondens unus, cui nomen Cleophas, dixit ei: Tu solus peregrinus es in Jerusalem, et non cognovisti quæ facta sunt in illa his diebus?
А један, по имену Клеопа, одговарајући рече Му: Зар си ти један од црквара у Јерусалиму који ниси чуо шта је у њему било ових дана?
19 Quibus ille dixit: Quæ? Et dixerunt: De Jesu Nazareno, qui fuit vir propheta, potens in opere et sermone coram Deo et omni populo:
И рече им: Шта? А они Му рекоше: За Исуса Назарећанина, који беше пророк, силан у делу и у речи пред Богом и пред свим народом;
20 et quomodo eum tradiderunt summi sacerdotes et principes nostri in damnationem mortis, et crucifixerunt eum:
Како Га предадоше главари свештенички и кнезови наши те се осуди на смрт, и разапеше Га?
21 nos autem sperabamus quia ipse esset redempturus Israël: et nunc super hæc omnia, tertia dies est hodie quod hæc facta sunt.
А ми се надасмо да је Он Онај који ће избавити Израиља; али сврх свега тога ово је данас трећи дан како то би.
22 Sed et mulieres quædam ex nostris terruerunt nos, quæ ante lucem fuerunt ad monumentum,
А уплашише нас и жене неке од наших које су биле рано на гробу,
23 et non invento corpore ejus, venerunt, dicentes se etiam visionem angelorum vidisse, qui dicunt eum vivere.
И не нашавши тела његовог дођоше говорећи да су им се анђели јавили који су казали да је Он жив.
24 Et abierunt quidam ex nostris ad monumentum: et ita invenerunt sicut mulieres dixerunt, ipsum vero non invenerunt.
И идоше једни од наших на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али Њега не видеше.
25 Et ipse dixit ad eos: O stulti, et tardi corde ad credendum in omnibus quæ locuti sunt prophetæ!
И Он им рече: О безумни и спорог срца за веровање свега што говорише пророци!
26 Nonne hæc oportuit pati Christum, et ita intrare in gloriam suam?
Није ли то требало да Христос претрпи и да уђе у славу своју?
27 Et incipiens a Moyse, et omnibus prophetis, interpretabatur illis in omnibus scripturis quæ de ipso erant.
И почевши од Мојсија и од свих пророка казиваше им шта је за Њега у свему писму.
28 Et appropinquaverunt castello quo ibant: et ipse se finxit longius ire.
И приближише се к селу у које иђаху, и Он чињаше се да хоће даље да иде.
29 Et coëgerunt illum, dicentes: Mane nobiscum, quoniam advesperascit, et inclinata est jam dies. Et intravit cum illis.
И они Га устављаху говорећи: Остани с нама, јер је дан нагао, и близу је ноћ. И уђе с њима да ноћи.
30 Et factum est, dum recumberet cum eis, accepit panem, et benedixit, ac fregit, et porrigebat illis.
И кад сеђаше с њима за трпезом, узе хлеб и благословивши преломи га и даде им.
31 Et aperti sunt oculi eorum, et cognoverunt eum: et ipse evanuit ex oculis eorum.
Тада се њима отворише очи и познаше Га. И Њега нестаде.
32 Et dixerunt ad invicem: Nonne cor nostrum ardens erat in nobis dum loqueretur in via, et aperiret nobis Scripturas?
И они говораху један другом: Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо?
33 Et surgentes eadem hora regressi sunt in Jerusalem: et invenerunt congregatos undecim, et eos qui cum illis erant,
И уставши онај час, вратише се у Јерусалим, и нађоше у скупу једанаесторицу и који беху с њима,
34 dicentes: Quod surrexit Dominus vere, et apparuit Simoni.
Који говораху: Заиста устаде Господ, и јави се Симону.
35 Et ipsi narrabant quæ gesta erant in via, et quomodo cognoverunt eum in fractione panis.
И они казаше шта би на путу, и како Га познаше кад преломи хлеб.
36 Dum autem hæc loquuntur, stetit Jesus in medio eorum, et dicit eis: Pax vobis: ego sum, nolite timere.
А кад они ово говораху, и сам Исус стаде међу њима, и рече им: Мир вам.
37 Conturbati vero et conterriti, existimabant se spiritum videre.
А они се уплашише, и поплашени будући, мишљаху да виде духа.
38 Et dixit eis: Quid turbati estis, et cogitationes ascendunt in corda vestra?
И рече им: Шта се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша?
39 videte manus meas, et pedes, quia ego ipse sum; palpate et videte, quia spiritus carnem et ossa non habet, sicut me videtis habere.
Видите руке моје и ноге моје: ја сам главом; опипајте ме и видите; јер дух тела и костију нема као што видите да ја имам.
40 Et cum hoc dixisset, ostendit eis manus et pedes.
И ово рекавши показа им руке и ноге.
41 Adhuc autem illis non credentibus, et mirantibus præ gaudio, dixit: Habetis hic aliquid quod manducetur?
А док они још не вероваху од радости и чуђаху се рече им: Имате ли овде шта за јело?
42 At illi obtulerunt ei partem piscis assi et favum mellis.
А они Му даше комад рибе печене, и меда у саћу.
43 Et cum manducasset coram eis, sumens reliquias dedit eis.
И узевши изједе пред њима.
44 Et dixit ad eos: Hæc sunt verba quæ locutus sum ad vos cum adhuc essem vobiscum, quoniam necesse est impleri omnia quæ scripta sunt in lege Moysi, et prophetis, et Psalmis de me.
И рече им: Ово су речи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се сврши шта је за мене написано у закону Мојсијевом и у пророцима и у псалмима.
45 Tunc aperuit illis sensum ut intelligerent Scripturas,
Тада им отвори ум да разумеју писмо.
46 et dixit eis: Quoniam sic scriptum est, et sic oportebat Christum pati, et resurgere a mortuis tertia die:
И рече им: Тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и да устане из мртвих трећи дан;
47 et prædicari in nomine ejus pœnitentiam, et remissionem peccatorum in omnes gentes, incipientibus ab Jerosolyma.
И да се проповеда покајање у име Његово и опроштење греха по свим народима почевши од Јерусалима.
48 Vos autem testes estis horum.
А ви сте сведоци овоме.
49 Et ego mitto promissum Patris mei in vos; vos autem sedete in civitate, quoadusque induamini virtute ex alto.
И гле, ја ћу послати обећање Оца свог на вас; а ви седите у граду јерусалимском док се не обучете у силу с висине.
50 Eduxit autem eos foras in Bethaniam, et elevatis manibus suis benedixit eis.
И изведе их напоље до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их.
51 Et factum est, dum benediceret illis, recessit ab eis, et ferebatur in cælum.
И кад их благосиљаше, одступи од њих, и узношаше се на небо.
52 Et ipsi adorantes regressi sunt in Jerusalem cum gaudio magno:
И они Му су поклонише, и вратише се у Јерусалим с великом радошћу.
53 et erant semper in templo, laudantes et benedicentes Deum. Amen.
И беху једнако у цркви хвалећи и благосиљајући Бога. Амин.
