Lamentationes 3
1 Ego vir videns paupertatem meam in virga indignationis ejus.
Ја сам човек који видех муку од прута гнева Његовог.
2 Me minavit, et adduxit in tenebras, et non in lucem.
Одведе ме и оправи ме у таму, а не на видело.
3 Tantum in me vertit et convertit manum suam tota die.
Само се на ме обраћа, обраћа руку своју по вас дан.
4 Vetustam fecit pellem meam et carnem meam; contrivit ossa mea.
Учини, те ми остаре тело и кожа, потре кости моје.
5 Ædificavit in gyro meo, et circumdedit me felle et labore.
Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.
6 In tenebrosis collocavit me, quasi mortuos sempiternos.
Посади ме у таму као умрле одавна.
7 Circumædificavit adversum me, ut non egrediar; aggravavit compedem meum.
Огради ме да не изађем, и метну на ме тешке окове.
8 Sed et cum clamavero, et rogavero, exclusit orationem meam.
Кад вичем и вапим, одбија молитву моју.
9 Conclusit vias meas lapidibus quadris; semitas meas subvertit.
Загради путеве моје тесаним каменом, и преврати стазе моје.
10 Ursus insidians factus est mihi, leo in absconditis.
Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји.
11 Semitas meas subvertit, et confregit me; posuit me desolatam.
Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме.
12 Tetendit arcum suum, et posuit me quasi signum ad sagittam.
Натеже лук свој, и метну ме стрели за белегу.
13 Misit in renibus meis filias pharetræ suæ.
Устрели ме у бубреге стрелама из тула свог.
14 Factus sum in derisum omni populo meo, canticum eorum tota die.
Постах подсмех свему народу свом и песма њихова по вас дан.
15 Replevit me amaritudinibus; inebriavit me absinthio.
Насити ме горчином, опоји ме пеленом.
16 Et fregit ad numerum dentes meos; cibavit me cinere.
Поломи ми зубе камењем, ували ме у пепео.
17 Et repulsa est a pace anima mea; oblitus sum bonorum.
Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.
18 Et dixi: Periit finis meus, et spes mea a Domino.
И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа.
19 Recordare paupertatis, et transgressionis meæ, absinthii et fellis.
Опомени се муке моје и јада мог, пелена и жучи.
20 Memoria memor ero, et tabescet in me anima mea.
Душа се моја опомиње без престанка, и поништила се у мени.
21 Hæc recolens in corde meo, ideo sperabo.
Али ово напомињем срцу свом, те се надам:
22 Misericordiæ Domini, quia non sumus consumpti; quia non defecerunt miserationes ejus.
Милост је Господња што не изгибосмо сасвим, јер милосрђа Његовог није нестало.
23 Novi diluculo, multa est fides tua.
Понавља се свако јутро; велика је вера твоја.
24 Pars mea Dominus, dixit anima mea; propterea exspectabo eum.
Господ је део мој, говори душа моја; зато ћу се у Њега уздати.
25 Bonus est Dominus sperantibus in eum, animæ quærenti illum.
Добар је Господ онима који га чекају, души, која га тражи.
26 Bonum est præstolari cum silentio salutare Dei.
Добро је мирно чекати спасење Господње.
27 Bonum est viro cum portaverit jugum ab adolescentia sua.
Добро је човеку носити јарам за младости своје.
28 Sedebit solitarius, et tacebit, quia levavit super se.
Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ.
29 Ponet in pulvere os suum, si forte sit spes.
Метнуће уста своја у прах, еда би било надања.
30 Dabit percutienti se maxillam: saturabitur opprobriis.
Подметнуће образ свој ономе који га бије, биће сит срамоте.
31 Quia non repellet in sempiternum Dominus.
Јер Господ не одбацује за свагда.
32 Quia si abjecit, et miserebitur, secundum multitudinem misericordiarum suarum.
Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.
33 Non enim humiliavit ex corde suo et abjecit filios hominum.
Јер не мучи из срца свог ни цвели синове човечје.
34 Ut conteret sub pedibus suis omnes vinctos terræ.
Кад газе ногама све сужње на земљи,
35 Ut declinaret judicium viri in conspectu vultus Altissimi.
Кад изврћу правицу човеку пред Вишњим,
36 Ut perverteret hominem in judicio suo; Dominus ignoravit.
Кад чине криво човеку у парници његовој, не види ли Господ?
37 Quis est iste qui dixit ut fieret, Domino non jubente?
Ко је рекао што и збило се, а Господ да није заповедио?
38 Ex ore Altissimi non egredientur nec mala nec bona?
Не долазе ли и зла и добра из уста Вишњег?
39 Quid murmuravit homo vivens, vir pro peccatis suis?
Зашто се тужи човек жив, човек на кар за грехе своје?
40 Scrutemur vias nostras, et quæramus, et revertamur ad Dominum.
Претражимо и разгледајмо путе своје, и повратимо се ка Господу.
41 Levemus corda nostra cum manibus ad Dominum in cælos.
Подигнимо срце своје и руке к Богу на небесима.
42 Nos inique egimus, et ad iracundiam provocavimus; idcirco tu inexorabilis es.
Згрешисмо и непокорни бисмо; Ти не прашташ.
43 Operuisti in furore, et percussisti nos; occidisti, nec pepercisti.
Обастро си се гневом, и гониш нас, убијаш и не жалиш.
44 Opposuisti nubem tibi, ne transeat oratio.
Обастро си си се облаком да не продре молитва.
45 Eradicationem et abjectionem posuisti me in medio populorum.
Начинио си од нас сметлиште и одмет усред тих народа.
46 Aperuerunt super nos os suum omnes inimici.
Разваљују уста своја на нас сви непријатељи наши.
47 Formido et laqueus facta est nobis vaticinatio, et contritio.
Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање.
48 Divisiones aquarum deduxit oculus meus, in contritione filiæ populi mei.
Потоци теку из очију мојих ради погибли кћери народа мог.
49 Oculus meus afflictus est, nec tacuit, eo quod non esset requies.
Очи моје лију сузе без престанка, јер нема одмора,
50 Donec respiceret et videret Dominus de cælis.
Докле Господ не погледа и не види с неба.
51 Oculus meus deprædatus est animam meam in cunctis filiabus urbis meæ.
Око моје мучи ми душу ради свих кћери града мог.
52 Venatione ceperunt me quasi avem inimici mei gratis.
Терају ме једнако као птицу непријатељи моји низашта.
53 Lapsa est in lacum vita mea, et posuerunt lapidem super me.
Свалише у јаму живот мој и набацаше камење на ме.
54 Inundaverunt aquæ super caput meum; dixi: Perii.
Дође ми вода сврх главе; рекох: Погибох!
55 Invocavi nomen tuum, Domine, de lacu novissimo.
Призивах име Твоје, Господе, из јаме најдубље.
56 Vocem meam audisti; ne avertas aurem tuam a singultu meo et clamoribus.
Ти чу глас мој; не затискуј уха свог од уздисања мог, од вике моје.
57 Appropinquasti in die quando invocavi te; dixisti: Ne timeas.
Приступао си кад Те призивах, и говорио си: Не бој се.
58 Judicasti, Domine, causam animæ meæ, redemptor vitæ meæ.
Расправљао си, Господе, парбу душе моје, и избављао си живот мој.
59 Vidisti, Domine, iniquitatem illorum adversum me: judica judicium meum.
Видиш, Господе, неправду која ми се чини; расправи парбу моју.
60 Vidisti omnem furorem, universas cogitationes eorum adversum me.
Видиш сву освету њихову, све што ми мисле.
61 Audisti opprobrium eorum, Domine, omnes cogitationes eorum adversum me.
Чујеш руг њихов, Господе, све што ми мисле,
62 Labia insurgentium mihi, et meditationes eorum adversum me tota die.
Шта говоре они који устају на ме и шта намишљају против мене по вас дан.
63 Sessionem eorum et resurrectionem eorum vide; ego sum psalmus eorum.
Види, кад седају и кад устају, ја сам им песма.
64 Redes eis vicem, Domine, juxta opera manuum suarum.
Плати им, Господе, по делима руку њихових.
65 Dabis eis scutum cordis, laborem tuum.
Подај им упорно срце, проклетство своје.
66 Persequeris in furore, et conteres eos sub cælis, Domine.
Гони их гневом, и истреби их испод небеса Господњих.
