Iohannem 12
1 Jesus ergo ante sex dies Paschæ venit Bethaniam, ubi Lazarus fuerat mortuus, quem suscitavit Jesus.
А Исус пре пасхе на шест дана дође у Витанију где беше Лазар што умре, кога подиже из мртвих.
2 Fecerunt autem ei cœnam ibi, et Martha ministrabat, Lazarus vero unus erat ex discumbentibus cum eo.
Онде Му, пак, зготовише вечеру, и Марта служаше, а и Лазар сеђаше с њим за трпезом;
3 Maria ergo accepit libram unguenti nardi pistici pretiosi, et unxit pedes Jesu, et extersit pedes ejus capillis suis: et domus impleta est ex odore unguenti.
А Марија узевши литру правог нардовог многоценог мира помаза ноге Исусове, и отре косом својом ноге Његове; а кућа се напуни мириса од мира.
4 Dixit ergo unus ex discipulis ejus, Judas Iscariotes, qui erat eum traditurus:
Онда рече један од ученика Његових, Јуда Симонов Искариотски, који Га после издаде:
5 Quare hoc unguentum non veniit trecentis denariis, et datum est egenis?
Зашто се ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима?
6 Dixit autem hoc, non quia de egenis pertinebat ad eum, sed quia fur erat, et loculos habens, ea quæ mittebantur, portabat.
А ово не рече што се стараше за сиромахе, него што беше лупеж, и имаше ковчежић, и ношаше што се меташе у њ.
7 Dixit ergo Jesus: Sinite illam ut in diem sepulturæ meæ servet illud.
А Исус рече: Не дирајте у њу; она је то дохранила за дан мог погреба;
8 Pauperes enim semper habetis vobiscum: me autem non semper habetis.
Јер сиромахе свагда имате са собом, а мене немате свагда.
9 Cognovit ergo turba multa ex Judæis quia illic est, et venerunt, non propter Jesum tantum, sed ut Lazarum viderent, quem suscitavit a mortuis.
Разуме, пак, многи народ из Јудеје да је онде и дођоше не само Исуса ради него и да виде Лазара ког подиже из мртвих.
10 Cogitaverunt autem principes sacerdotum ut et Lazarum interficerent:
А главари свештенички договорише се да и Лазара убију;
11 quia multi propter illum abibant ex Judæis, et credebant in Jesum.
Јер многи њега ради иђаху из Јудеје и вероваху Исуса.
12 In crastinum autem, turba multa quæ venerat ad diem festum, cum audissent quia venit Jesus Jerosolymam,
А сутрадан, многи од народа који беше дошао на празник, чувши да Исус иде у Јерусалим
13 acceperunt ramos palmarum, et processerunt obviam ei, et clamabant: Hosanna, benedictus qui venit in nomine Domini, rex Israël.
Узеше гране од финика и изиђоше Му на сусрет, и викаху говорећи: Осана! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев.
14 Et invenit Jesus asellum, et sedit super eum, sicut scriptum est:
А Исус нашавши магаре уседе на њ, као што је писано:
15 Noli timere, filia Sion: ecce rex tuus venit sedens super pullum asinæ.
Не бој се кћери Сионова, ево цар твој иде седећи на магарету.
16 Hæc non cognoverunt discipuli ejus primum: sed quando glorificatus est Jesus, tunc recordati sunt quia hæc erant scripta de eo, et hæc fecerunt ei.
Али ово ученици Његови не разумеше пре: него кад се прослави Исус онда се опоменуше да ово беше за Њега писано, и ово Му учинише.
17 Testimonium ergo perhibebat turba, quæ erat cum eo quando Lazarum vocavit de monumento, et suscitavit eum a mortuis.
А народ сведочаше који беше пре с Њим кад Лазара изазва из гроба и подиже га из мртвих.
18 Propterea et obviam venit ei turba: quia audierunt fecisse hoc signum.
Зато Га и срете народ, јер чуше да Он учини ово чудо.
19 Pharisæi ergo dixerunt ad semetipsos: Videtis quia nihil proficimus? ecce mundus totus post eum abiit.
А фарисеји говораху међу собом: Видите да ништа не помаже? Гле, свет иде за њим.
20 Erant autem quidam gentiles, ex his qui ascenderant ut adorarent in die festo.
А беху неки Грци који беху дошли на празник да се моле Богу.
21 Hi ergo accesserunt ad Philippum, qui erat a Bethsaida Galilææ, et rogabant eum, dicentes: Domine, volumus Jesum videre.
Они дакле приступише к Филипу, који беше из Витсаиде галилејске, и мољаху га говорећи: Господине! Ми бисмо хтели да видимо Исуса.
22 Venit Philippus, et dicit Andreæ; Andreas rursum et Philippus dixerunt Jesu.
Дође Филип и каза Андрији, а Андрија и Филип опет казаше Исусу.
23 Jesus autem respondit eis, dicens: Venit hora, ut clarificetur Filius hominis.
А Исус одговори им говорећи: Дође час да се прослави Син човечији.
24 Amen, amen dico vobis, nisi granum frumenti cadens in terram, mortuum fuerit, ipsum solum manet: si autem mortuum fuerit, multum fructum affert.
Заиста, заиста вам кажем: Ако зрно пшенично паднувши на земљу не умре, оно једно остане; ако ли умре много рода роди;
25 Qui amat animam suam, perdet eam; et qui odit animam suam in hoc mundo, in vitam æternam custodit eam. (aiōnios g166)
Који љуби душу своју изгубиће је, а ко мрзи на душу своју на овом свету, сачуваће је за живот вечни. (aiōnios g166)
26 Si quis mihi ministrat, me sequatur, et ubi sum ego, illic et minister meus erit. Si quis mihi ministraverit, honorificabit eum Pater meus.
Ко мени служи, за мном нек иде, и где сам ја онде и слуга мој нек буде; и ко мени служи оног ће поштовати Отац мој.
27 Nunc anima mea turbata est. Et quid dicam? Pater, salvifica me ex hac hora. Sed propterea veni in horam hanc:
Сад је душа моја жалосна; и шта да кажем? Оче! Сачувај ме од овог часа; али за то дођох на час овај.
28 Pater, clarifica nomen tuum. Venit ergo vox de cælo: Et clarificavi, et iterum clarificabo.
Оче! Прослави име своје! Тада глас дође с неба: И прославио сам и опет ћу прославити.
29 Turba ergo, quæ stabat, et audierat, dicebat tonitruum esse factum. Alii dicebant: Angelus ei locutus est.
А кад чу народ који стајаше, говораху: Гром загрми; а други говораху: Анђео му говори.
30 Respondit Jesus, et dixit: Non propter me hæc vox venit, sed propter vos.
Исус одговори и рече: Овај глас не би мене ради него народа ради.
31 Nunc judicium est mundi: nunc princeps hujus mundi ejicietur foras.
Сад је суд овом свету; сад ће бити истеран кнез овог света напоље.
32 Et ego, si exaltatus fuero a terra, omnia traham ad meipsum.
И кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи.
33 (Hoc autem dicebat, significans qua morte esset moriturus.)
А ово говораше да покаже каквом ће смрти умрети.
34 Respondit ei turba: Nos audivimus ex lege, quia Christus manet in æternum: et quomodo tu dicis: Oportet exaltari Filium hominis? quis est iste Filius hominis? (aiōn g165)
Народ Му одговори: Ми чусмо из закона да ће Христос остати вавек; како ти говориш да се сину човечијем ваља подигнути? Ко је тај син човечији? (aiōn g165)
35 Dixit ergo eis Jesus: Adhuc modicum, lumen in vobis est. Ambulate dum lucem habetis, ut non vos tenebræ comprehendant; et qui ambulat in tenebris, nescit quo vadat.
А Исус им рече: Још је мало времена видело с вама; ходите док видело имате да вас тама не обузме; јер ко ходи по тами не зна куда иде.
36 Dum lucem habetis, credite in lucem, ut filii lucis sitis. Hæc locutus est Jesus, et abiit et abscondit se ab eis.
Док видело имате верујте видело, да будете синови видела. Рекавши ово Исус отиде и сакри се од њих.
37 Cum autem tanta signa fecisset coram eis, non credebant in eum;
Ако је и чинио толика чудеса пред њима, опет Га не вероваху;
38 ut sermo Isaiæ prophetæ impleretur, quem dixit: Domine, quis credidit auditui nostro? et brachium Domini cui revelatum est?
Да се збуде реч Исаије пророка који рече: Господе! Ко верова говорењу нашем? И рука Господња коме се откри?
39 Propterea non poterant credere, quia iterum dixit Isaias:
Зато не могаху веровати, јер опет рече Исаија:
40 Excæcavit oculos eorum, et induravit cor eorum ut non videant oculis, et non intelligant corde, et convertantur, et sanem eos.
Заслепио је очи њихове и окаменио срца њихова, да не виде очима ни срцем разумеју, и не обрате се да их исцелим.
41 Hæc dixit Isaias, quando vidit gloriam ejus, et locutus est de eo.
Ово рече Исаија кад виде славу Његову и говори за Њега.
42 Verumtamen et ex principibus multi crediderunt in eum: sed propter pharisæos non confitebantur, ut e synagoga non ejicerentur.
Али опет и од кнезова многи Га вероваше; него ради фарисеја не признаваху, да не би били изгнани из зборнице;
43 Dilexerunt enim gloriam hominum magis quam gloriam Dei.
Јер им већма омиле слава људска него слава Божија.
44 Jesus autem clamavit, et dixit: Qui credit in me, non credit in me, sed in eum qui misit me.
А Исус повика и рече: Ко мене верује не верује мене, него Оног који ме посла;
45 Et qui videt me, videt eum qui misit me.
И ко види мене, види Оног који ме посла.
46 Ego lux in mundum veni, ut omnis qui credit in me, in tenebris non maneat.
Ја дођох видело на свет, да ниједан који ме верује не остане у тами.
47 Et si quis audierit verba mea, et non custodierit, ego non judico eum; non enim veni ut judicem mundum, sed ut salvificem mundum.
И ко чује моје речи и не верује, ја му нећу судити; јер ја не дођох да судим свету, него да спасем свет.
48 Qui spernit me et non accipit verba mea, habet qui judicet eum. Sermo quem locutus sum, ille judicabit eum in novissimo die.
Који се одрече мене, и не прима речи моје, има себи судију: реч коју ја говорих она ће му судити у последњи дан;
49 Quia ego ex meipso non sum locutus, sed qui misit me, Pater, ipse mihi mandatum dedit quid dicam et quid loquar.
Јер ја од себе не говорих, него Отац који ме посла Он ми даде заповест шта ћу казати и шта ћу говорити.
