Job 9
1 Et respondens Job, ait:
А Јов одговори и рече:
2 Vere scio quod ita sit, et quod non justificetur homo compositus Deo.
Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
3 Si voluerit contendere cum eo, non poterit ei respondere unum pro mille.
Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
4 Sapiens corde est, et fortis robore: quis restitit ei, et pacem habuit?
Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
5 Qui transtulit montes, et nescierunt hi quos subvertit in furore suo.
Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
6 Qui commovet terram de loco suo, et columnæ ejus concutiuntur.
Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
7 Qui præcipit soli, et non oritur, et stellas claudit quasi sub signaculo.
Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
8 Qui extendit cælos solus, et graditur super fluctus maris.
Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
9 Qui facit Arcturum et Oriona, et Hyadas et interiora austri.
Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
10 Qui facit magna, et incomprehensibilia, et mirabilia, quorum non est numerus.
Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
11 Si venerit ad me, non videbo eum; si abierit, non intelligam.
Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
12 Si repente interroget, quis respondebit ei? vel quis dicere potest: Cur ita facis?
Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
13 Deus, cujus iræ nemo resistere potest, et sub quo curvantur qui portant orbem.
Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
14 Quantus ergo sum ego, ut respondeam ei, et loquar verbis meis cum eo?
А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
15 qui etiam si habuero quippiam justum, non respondebo: sed meum judicem deprecabor.
Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
16 Et cum invocantem exaudierit me, non credo quod audierit vocem meam.
Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
17 In turbine enim conteret me, et multiplicabit vulnera mea, etiam sine causa.
Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
18 Non concedit requiescere spiritum meum, et implet me amaritudinibus.
Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
19 Si fortitudo quæritur, robustissimus est; si æquitas judicii, nemo audet pro me testimonium dicere.
Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
20 Si justificare me voluero, os meum condemnabit me; si innocentem ostendero, pravum me comprobabit.
Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
21 Etiam si simplex fuero, hoc ipsum ignorabit anima mea, et tædebit me vitæ meæ.
Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
22 Unum est quod locutus sum: et innocentem et impium ipse consumit.
Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
23 Si flagellat, occidat semel, et non de pœnis innocentum rideat.
Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
24 Terra data est in manus impii; vultum judicum ejus operit. Quod si non ille est, quis ergo est?
Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
25 Dies mei velociores fuerunt cursore; fugerunt, et non viderunt bonum.
Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
26 Pertransierunt quasi naves poma portantes; sicut aquila volans ad escam.
Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
27 Cum dixero: Nequaquam ita loquar: commuto faciem meam, et dolore torqueor.
Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
28 Verebar omnia opera mea, sciens quod non parceres delinquenti.
Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
29 Si autem et sic impius sum, quare frustra laboravi?
Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
30 Si lotus fuero quasi aquis nivis, et fulserint velut mundissimæ manus meæ,
Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
31 tamen sordibus intinges me, et abominabuntur me vestimenta mea.
Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
32 Neque enim viro qui similis mei est, respondebo; nec qui mecum in judicio ex æquo possit audiri.
Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
33 Non est qui utrumque valeat arguere, et ponere manum suam in ambobus.
Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
34 Auferat a me virgam suam, et pavor ejus non me terreat.
Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
35 Loquar, et non timebo eum; neque enim possum metuens respondere.
Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
