Job 8
1 Respondens autem Baldad Suhites, dixit:
Тада одговори Вилдад Сушанин и рече:
2 Usquequo loqueris talia, et spiritus multiplex sermones oris tui?
Докле ћеш тако говорити? И речи уста твојих докле ће бити као силан ветар?
3 Numquid Deus supplantat judicium? aut Omnipotens subvertit quod justum est?
Еда ли Бог криво суди? Или Свемогући изврће правду?
4 Etiam si filii tui peccaverunt ei, et dimisit eos in manu iniquitatis suæ:
Што су синови твоји згрешили Њему, зато их је дао безакоњу њиховом.
5 tu tamen si diluculo consurrexeris ad Deum, et Omnipotentem fueris deprecatus;
А ти да потражиш Бога и помолиш се Свемогућем,
6 si mundus et rectus incesseris: statim evigilabit ad te, et pacatum reddet habitaculum justitiæ tuæ,
Ако си чист и прав, заиста ће се пренути за те и честит ће учинити праведан стан твој;
7 in tantum ut si priora tua fuerint parva, et novissima tua multiplicentur nimis.
И почетак ће твој бити мален, а последак ће ти бити врло велик.
8 Interroga enim generationem pristinam, et diligenter investiga patrum memoriam
Јер питај пређашњи нараштај, и настани да разабереш од отаца њихових;
9 (hesterni quippe sumus, et ignoramus, quoniam sicut umbra dies nostri sunt super terram),
Јер смо ми јучерашњи, и не знамо ништа, јер су наши дани на земљи сен.
10 et ipsi docebunt te, loquentur tibi, et de corde suo proferent eloquia.
Неће ли те они научити? Неће ли ти казати и из срца свог изнети речи?
11 Numquid vivere potest scirpus absque humore? aut crescere carectum sine aqua?
Ниче ли сита без влаге? Расте ли рогоз без воде?
12 Cum adhuc sit in flore, nec carpatur manu, ante omnes herbas arescit.
Док се још зелени, док се не покоси, суши се пре сваке траве.
13 Sic viæ omnium qui obliviscuntur Deum, et spes hypocritæ peribit.
Такве су стазе свих који заборављају Бога, и надање лицемерово пропада.
14 Non ei placebit vecordia sua, et sicut tela aranearum fiducia ejus.
Његово се надање подлама и уздање је његово кућа паукова;
15 Innitetur super domum suam, et non stabit; fulciet eam, et non consurget.
Наслони се на кућу своју, али она не стоји тврдо; ухвати се за њу, али се она не може одржати.
16 Humectus videtur antequam veniat sol, et in ortu suo germen ejus egredietur.
Зелени се на сунцу, и у врх врта његовог пружају се огранци његови;
17 Super acervum petrarum radices ejus densabuntur, et inter lapides commorabitur.
Жиле његове заплећу се код извора, и на месту каменитом шири се;
18 Si absorbuerit eum de loco suo, negabit eum, et dicet: Non novi te.
Али кад се ишчупа из места свог, оно га се одриче: Нисам те видело.
19 Hæc est enim lætitia viæ ejus, ut rursum de terra alii germinentur.
Ето, то је радост од његова пута; а из праха ниче други.
20 Deus non projiciet simplicem, nec porriget manum malignis,
Гле, Бог не одбацује доброг, али не прихвата за руку зликовца.
21 donec impleatur risu os tuum, et labia tua jubilo.
Још ће напунити уста твоја смеха и усне твоје попевања.
22 Qui oderunt te induentur confusione, et tabernaculum impiorum non subsistet.
Ненавидници твоји обући ће се у срамоту, и шатора безбожничког неће бити.
