Job 27
1 Addidit quoque Job, assumens parabolam suam, et dixit:
И Јов настави беседу своју и рече:
2 Vivit Deus, qui abstulit judicium meum, et Omnipotens, qui ad amaritudinem adduxit animam meam.
Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју, и Свемогући, који је ојадио душу моју,
3 Quia donec superest halitus in me, et spiritus Dei in naribus meis,
Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим,
4 non loquentur labia mea iniquitatem, nec lingua mea meditabitur mendacium.
Неће усне моје говорити безакоња, нити ће језик мој изрицати преваре.
5 Absit a me ut justos vos esse judicem: donec deficiam, non recedam ab innocentia mea.
Не дао Бог да пристанем да имате право; докле дишем, нећу одступити од своје доброте.
6 Justificationem meam, quam cœpi tenere, non deseram: neque enim reprehendit me cor meum in omni vita mea.
Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорити срце моје докле сам жив.
7 Sit ut impius, inimicus meus, et adversarius meus quasi iniquus.
Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик.
8 Quæ est enim spes hypocritæ, si avare rapiat, et non liberet Deus animam ejus?
Јер како је надање лицемеру, кад се лакоми, а Бог ће ишчупати душу његову?
9 Numquid Deus audiet clamorem ejus, cum venerit super eum angustia?
Хоће ли Бог услишити вику његову кад на њ дође невоља?
10 aut poterit in Omnipotente delectari, et invocare Deum omni tempore?
Хоће ли се Свемогућем радовати? Хоће ли призивати Бога у свако време?
11 Docebo vos per manum Dei quæ Omnipotens habeat, nec abscondam.
Учим вас руци Божјој, и како је у Свемогућег не тајим.
12 Ecce vos omnes nostis: et quid sine causa vana loquimini?
Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари?
13 Hæc est pars hominis impii apud Deum, et hæreditas violentorum, quam ob Omnipotente suscipient.
То је део човеку безбожном од Бога, и наследство које примају насилници од Свемогућег.
14 Si multiplicati fuerint filii ejus, in gladio erunt, et nepotes ejus non saturabuntur pane:
Ако му се множе синови, множе се за мач, и натражје његово неће се наситити хлеба.
15 qui reliqui fuerint ex eo sepelientur in interitu, et viduæ illius non plorabunt.
Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.
16 Si comportaverit quasi terram argentum, et sicut lutum præparaverit vestimenta:
Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата,
17 præparabit quidem, sed justus vestietur illis, et argentum innocens dividet.
Шта набави, обући ће праведник, и сребро ће делити безазлени.
18 Ædificavit sicut tinea domum suam, et sicut custos fecit umbraculum.
Гради себи кућу као мољац, и као колибу коју начини чувар.
19 Dives, cum dormierit, nihil secum auferet: aperiet oculos suos, et nihil inveniet.
Богат ће умрети, а неће бити прибран; отвориће очи а ничега неће бити.
20 Apprehendet eum quasi aqua inopia: nocte opprimet eum tempestas.
Стигнуће га страхоте као воде; ноћу ће га однети олуја.
21 Tollet eum ventus urens, et auferet, et velut turbo rapiet eum de loco suo.
Узеће га ветар источни, и отићи ће; вихор ће га однети с места његовог.
22 Et mittet super eum, et non parcet: de manu ejus fugiens fugiet.
То ће Бог пустити на њ, и неће га жалити; он ће једнако бежати од руке Његове.
23 Stringet super eum manus suas, et sibilabit super illum, intuens locum ejus.
Други ће пљескати рукама за њим, и звиждаће за њим с места његовог.
