< Job 26 >
1 Respondens autem Job dixit:
А Јов одговори и рече:
2 Cujus adjutor es? numquid imbecillis? et sustentas brachium ejus qui non est fortis?
Како си помогао слабоме! Како си избавио руку нејаку!
3 Cui dedisti consilium? forsitan illi qui non habet sapientiam: et prudentiam tuam ostendisti plurimam.
Како си световао оног који је без мудрости и показао разум изобила!
4 Quem docere voluisti? nonne eum qui fecit spiramentum?
Коме си говорио те речи? И чији је дух изашао из тебе?
5 Ecce gigantes gemunt sub aquis, et qui habitant cum eis.
И мртве ствари створене су под водама и становници њихови.
6 Nudus est infernus coram illo, et nullum est operimentum perditioni. (Sheol )
Откривен је пакао пред Њим, нити има покривача погибли. (Sheol )
7 Qui extendit aquilonem super vacuum, et appendit terram super nihilum.
Он је разастро и север над празнином, и земљу обесио ни о чем.
8 Qui ligat aquas in nubibus suis, ut non erumpant pariter deorsum.
Завезује воде у облацима својим, и не продире се облак под њима.
9 Qui tenet vultum solii sui, et expandit super illud nebulam suam.
Држи престо свој, разапиње облак свој над њим.
10 Terminum circumdedit aquis, usque dum finiantur lux et tenebræ.
Међу је поставио око воде докле не буде крај светлости и мраку.
11 Columnæ cæli contremiscunt, et pavent ad nutum ejus.
Ступови небески тресу се и дрхћу од претње Његове.
12 In fortitudine illius repente maria congregata sunt, et prudentia ejus percussit superbum.
Силом је својом поцепао море и разумом својим разбио беснило његово.
13 Spiritus ejus ornavit cælos, et obstetricante manu ejus, eductus est coluber tortuosus.
Духом је својим украсио небеса, и рука је Његова створила пругу змију.
14 Ecce hæc ex parte dicta sunt viarum ejus: et cum vix parvam stillam sermonis ejus audierimus, quis poterit tonitruum magnitudinis illius intueri?
Гле, то су делови путева Његових; али како је мали део што чусмо о Њему? И ко ће разумети гром силе Његове?