Job 23

1 Respondens autem Job, ait:

А Јов одговори и рече:

2 Nunc quoque in amaritudine est sermo meus, et manus plagæ meæ aggravata est super gemitum meum.

Још је тужњава моја одмет? А невоља је моја тежа од уздаха мојих.

3 Quis mihi tribuat ut cognoscam et inveniam illum, et veniam usque ad solium ejus?

О, кад бих знао како бих нашао Бога! Да отидем до престола Његовог,

4 Ponam coram eo judicium, et os meum replebo increpationibus:

Да разложим пред Њим парбу своју, и уста своја напуним разлога,

5 ut sciam verba quæ mihi respondeat, et intelligam quid loquatur mihi.

Да знам шта би ми одговорио, и разумем шта би ми рекао.

6 Nolo multa fortitudine contendat mecum, nec magnitudinis suæ mole me premat.

Би ли се према великој својој сили прео са мном? Не; него би ми помогао.

7 Proponat æquitatem contra me, et perveniat ad victoriam judicium meum.

Онде би се праведан човек могао правдати с Њим, и ослободио бих се за свагда од свог судије.

8 Si ad orientem iero, non apparet; si ad occidentem, non intelligam eum.

Гле, ако пођем напред, нема Га; ако ли натраг, не находим Га;

9 Si ad sinistram, quid agam? non apprehendam eum; si me vertam ad dexteram, non videbo illum.

Ако на лево ради, не видим Га; ако на десно, заклонио се, не могу Га видети.

10 Ipse vero scit viam meam, et probavit me quasi aurum quod per ignem transit.

Али Он зна пут мој; кад ме окуша, изаћи ћу као злато.

11 Vestigia ejus secutus est pes meus: viam ejus custodivi, et non declinavi ex ea.

По стопама је Његовим ступала нога моја; пута Његова држао сам се, и не зађох.

12 A mandatis labiorum ejus non recessi, et in sinu meo abscondi verba oris ejus.

Од заповести уста Његових нисам одступао; чувао сам речи уста Његових више него свој ужитак.

13 Ipse enim solus est, et nemo avertere potest cogitationem ejus: et anima ejus quodcumque voluit, hoc fecit.

Али кад Он шта науми, ко ће Га одвратити? Шта душа Његова зажели, оно чини.

14 Cum expleverit in me voluntatem suam, et alia multa similia præsto sunt ei.

И извршиће шта је наумио за ме; и тога има у Њега много.

15 Et idcirco a facie ejus turbatus sum, et considerans eum, timore sollicitor.

Зато сам се уплашио од Њега; и кад то мислим, страх ме је од Њега.

16 Deus mollivit cor meum, et Omnipotens conturbavit me.

Бог је растопио срце моје, Свемогући ме је уплашио.

17 Non enim perii propter imminentes tenebras, nec faciem meam operuit caligo.

Што не погибох пре мрака? И што не сакри мрак испред мене?