Job 20
1 Respondens autem Sophar Naamathites, dixit:
А Софар Намаћанин одговори и рече:
2 Idcirco cogitationes meæ variæ succedunt sibi, et mens in diversa rapitur.
Зато ме мисли моје нагоне да одговорим, и зато хитим.
3 Doctrinam qua me arguis audiam, et spiritus intelligentiæ meæ respondebit mihi.
Чуо сам укор који ме срамоти, али ће дух из разума мог одговорити за ме.
4 Hoc scio a principio, ex quo positus est homo super terram,
Не знаш ли да је тако од како је века, од како је постављен човек на земљи.
5 quod laus impiorum brevis sit, et gaudium hypocritæ ad instar puncti.
Да је слава безбожних за мало и радост лицемерова за час?
6 Si ascenderit usque ad cælum superbia ejus, et caput ejus nubes tetigerit,
Да би му висина допрла до неба, и глава се његова дотакла облака,
7 quasi sterquilinium in fine perdetur, et qui eum viderant, dicent: Ubi est?
Нестаће га за свагда као кала његовог; и који га видеше рећи ће: Куда се деде?
8 Velut somnium avolans non invenietur: transiet sicut visio nocturna.
Као сан одлетеће, и неће се наћи, и ишчезнуће као ноћна утвара.
9 Oculus qui eum viderat non videbit, neque ultra intuebitur eum locus suus.
Око које га је гледало неће више, нити ће га више видети место његово.
10 Filii ejus atterentur egestate, et manus illius reddent ei dolorem suum.
Синови његови умиљаваће се сиромасима и руке ће његове враћати шта је отео.
11 Ossa ejus implebuntur vitiis adolescentiæ ejus, et cum eo in pulvere dormient.
Кости ће његове бити пуне греха младости његове, и они ће лежати с њим у праху.
12 Cum enim dulce fuerit in ore ejus malum, abscondet illud sub lingua sua.
Ако му је слатка у устима злоћа и крије је под језиком својим,
13 Parcet illi, et non derelinquet illud, et celabit in gutture suo.
Чува је и не пушта је, него је задржава у грлу свом,
14 Panis ejus in utero illius vertetur in fel aspidum intrinsecus.
Ипак ће се јело његово претворити у цревима његовим, постаће у њему јед аспидин.
15 Divitias quas devoravit evomet, et de ventre illius extrahet eas Deus.
Благо што је прождрао избљуваће, из трбуха његова истераће га Бог.
16 Caput aspidum suget, et occidet eum lingua viperæ.
Јед ће аспидин сисати, убиће га језик гујињи.
17 (Non videat rivulos fluminis, torrentes mellis et butyri.)
Неће видети потока ни река којима тече мед и масло.
18 Luet quæ fecit omnia, nec tamen consumetur: juxta multitudinem adinventionum suarum, sic et sustinebit.
Вратиће муку, а неће је појести; према благу биће промена, и неће се радовати.
19 Quoniam confringens nudavit pauperes: domum rapuit, et non ædificavit eam.
Јер је тлачио и остављао убоге, куће је отимао и није зидао.
20 Nec est satiatus venter ejus: et cum habuerit quæ concupierat, possidere non poterit.
Јер није никада осетио мира у трбуху свом, ни шта му је најмилије неће сачувати.
21 Non remansit de cibo ejus, et propterea nihil permanebit de bonis ejus.
Ништа му неће остати од хране његове. Зато не може добро његово трајати.
22 Cum satiatus fuerit, arctabitur: æstuabit, et omnis dolor irruet super eum.
Кад се испуни изобиље његово, тада ће бити у невољи; све руке невољних удариће на њ.
23 Utinam impleatur venter ejus, ut emittat in eum iram furoris sui, et pluat super illum bellum suum.
Кад би напунио трбух свој, послаће на њ Бог јарост гнева свог, и пустиће је као дажд на њега и на јело његово.
24 Fugiet arma ferrea, et irruet in arcum æreum.
Кад стане бежати од оружја гвозденог, прострелиће га лук бронзани.
25 Eductus, et egrediens de vagina sua, et fulgurans in amaritudine sua: vadent et venient super eum horribiles.
Стрела пуштена проћи ће кроз тело његово, и светло гвожђе изаћи ће из жучи његове; кад пође, обузеће га страхоте.
26 Omnes tenebræ absconditæ sunt in occultis ejus; devorabit eum ignis qui non succenditur: affligetur relictus in tabernaculo suo.
Све ће таме бити сакривене у тајним местима његовим; прождреће га огањ нераспирен, и ко остане у шатору његовом зло ће му бити.
27 Revelabunt cæli iniquitatem ejus, et terra consurget adversus eum.
Откриће небеса безакоње његово, и земља ће устати на њ.
28 Apertum erit germen domus illius: detrahetur in die furoris Dei.
Отићи ће летина дома његовог, расточиће се у дан гнева његовог.
29 Hæc est pars hominis impii a Deo, et hæreditas verborum ejus a Domino.
То је део од Бога човеку безбожном и наследство од Бога за беседу његову.
