Ii Paralipomenon 15
1 Azarias autem filius Oded, facto in se spiritu Dei,
Тада дух Божји дође на Азарију, сина Одидовог;
2 egressus est in occursum Asa, et dixit ei: Audite me, Asa, et omnis Juda et Benjamin: Dominus vobiscum, quia fuistis cum eo. Si quæsieritis eum, invenietis: si autem dereliqueritis eum, derelinquet vos.
Те отиде пред Асу и рече му: Чујте ме, Асо и све племе Јудино и Венијаминово; Господ је с вама, јер сте ви с Њим; и ако Га устражите, наћи ћете Га; ако ли Га оставите, и Он ће вас оставити.
3 Transibant autem multi dies in Israël absque Deo vero, et absque sacerdote doctore, et absque lege.
Дуго је Израиљ без правог Бога и без свештеника учитеља, и без закона.
4 Cumque reversi fuerint in angustia sua ad Dominum Deum Israël, et quæsierint eum, reperient eum.
А да су се у невољи својој обратили ка Господу Богу Израиљевом и тражили Га, нашли би Га.
5 In tempore illo, non erit pax egredienti et ingredienti, sed terrores undique in cunctis habitatoribus terrarum:
Али у ово време не може се на миру одлазити ни долазити; јер је немир велик међу свим становницима земаљским;
6 pugnavit enim gens contra gentem, et civitas contra civitatem, quia Dominus conturbabit eos in omni angustia.
И потиру народ један други, и градови један други, јер их Бог смете свакојаким невољама.
7 Vos ergo confortamini, et non dissolvantur manus vestræ: erit enim merces operi vestro.
Зато ви будите храбри и немојте да вам клону руке, јер има плата за ваш труд.
8 Quod cum audisset Asa, verba scilicet, et prophetiam Azariæ filii Oded prophetæ, confortatus est, et abstulit idola de omni terra Juda et de Benjamin, et ex urbibus quas ceperat, montis Ephraim: et dedicavit altare Domini quod erat ante porticum Domini.
А кад чу Аса те речи и пророштво пророка Одида, охрабри се, и истреби гадне богове из све земље Јудине и Венијаминове и из градова које беше узео у гори Јефремовој, и понови олтар Господњи који беше пред тремом Господњим.
9 Congregavitque universum Judam et Benjamin, et advenas cum eis de Ephraim, et de Manasse, et de Simeon: plures enim ad eum confugerant ex Israël, videntes quod Dominus Deus illius esset cum eo.
Потом сазва све племе Јудино и Венијаминово и дошљаке који беху код њих од Јефрема и Манасије и Симеуна, јер их много пребеже к њему из народа Израиљевог кад видеше да је Господ Бог његов с њим.
10 Cumque venissent in Jerusalem mense tertio, anno decimoquinto regni Asa,
И скупише се у Јерусалим трећег месеца петнаесте године царовања Асиног.
11 immolaverunt Domino in die illa de manubiis et præda quam adduxerant, boves septingentos, et arietes septem millia.
И у онај дан принесоше Господу жртве од плена који догнаше, седам стотина волова и седам хиљада оваца.
12 Et intravit ex more ad corroborandum fœdus ut quærerent Dominum Deum patrum suorum in toto corde, et in tota anima sua.
И ухватише веру да траже Господа Бога отаца својих свим срцем својим и свом душом својом;
13 Si quis autem, inquit, non quæsierit Dominum Deum Israël, moriatur, a minimo usque ad maximum, a viro usque ad mulierem.
А ко год не би тражио Господа Бога Израиљевог, да се погуби, био мали или велики, човек или жена.
14 Juraveruntque Domino voce magna in jubilo, et in clangore tubæ, et in sonitu buccinarum,
И заклеше се Господу гласом великим и уз кликовање и уз трубе и рогове.
15 omnes qui erant in Juda, cum execratione: in omni enim corde suo juraverunt, et in tota voluntate quæsierunt eum, et invenerunt: præstititque eis Dominus requiem per circuitum.
И радоваше се сав народ Јудин ради те заклетве, јер из свега срца свог заклеше се, и од све воље своје тражише Га и нађоше Га; и Господ им даде мир одсвуда.
16 Sed et Maacham matrem Asa regis ex augusto deposuit imperio, eo quod fecisset in luco simulacrum Priapi: quod omne contrivit, et in frustra comminuens combussit in torrente Cedron.
Јоште и Маху, матер своју, сврже Аса с власти, јер беше начинила у лугу идола; и Аса обали идола њеног и изломи га и сажеже на потоку Кедрону.
17 Excelsa autem derelicta sunt in Israël: attamen cor Asa erat perfectum cunctis diebus ejus,
Али висине не бише оборене у Израиљу, али срце Асино беше право свега века његовог.
18 eaque quæ voverat pater suus, et ipse, intulit in domum Domini, argentum, et aurum, vasorumque diversam supellectilem.
И унесе у дом Божји шта беше посветио отац његов и шта беше сам посветио, сребро и злато и судове.
19 Bellum vero non fuit usque ad trigesimum quintum annum regni Asa.
И не би рата до тридесет пете године царовања Асиног.
