Corinthios I 15
1 Notum autem vobis facio, fratres, Evangelium, quod prædicavi vobis, quod et accepistis, in quo et statis,
Али вам напомињем, браћо, јеванђеље, које вам објавих, које и примисте, у коме и стојите.
2 per quod et salvamini: qua ratione prædicaverim vobis, si tenetis, nisi frustra credidistis.
Којим се и спасавате, ако држите како вам објавих; већ ако да узалуд веровасте.
3 Tradidi enim vobis in primis quod et accepi: quoniam Christus mortuus est pro peccatis nostris secundum Scripturas:
Јер вам најпре предадох шта и примих да Христос умре за грехе наше, по писму,
4 et quia sepultus est, et quia resurrexit tertia die secundum Scripturas:
И да би укопан, и да уста трећи дан, по писму,
5 et quia visus est Cephæ, et post hoc undecim:
И да се јави Кифи, потом једанаесторици апостола;
6 deinde visus est plus quam quingentis fratribus simul: ex quibus multi manent usque adhuc, quidam autem dormierunt:
А потом Га видеше једном више од пет стотина браће, од којих многи живе и сад, а неки и помреше;
7 deinde visus est Jacobo, deinde Apostolis omnibus:
А потом се јави Јакову, па онда свима апостолима;
8 novissime autem omnium tamquam abortivo, visus est et mihi.
А после свих јави се и мени као каквом недоношчету.
9 Ego enim sum minimus Apostolorum, qui non sum dignus vocari Apostolus, quoniam persecutus sum ecclesiam Dei.
Јер ја сам најмлађи међу апостолима, који нисам достојан назвати се апостол, јер гоних цркву Божију.
10 Gratia autem Dei sum id quod sum, et gratia ejus in me vacua non fuit, sed abundantius illis omnibus laboravi: non ego autem, sed gratia Dei mecum:
Али по благодати Божијој јесам шта јесам, и благодат Његова што је у мени не оста празна, него се потрудих више од свих њих, али не ја него благодат Божија која је са мном.
11 sive enim ego, sive illi: sic prædicamus, et sic credidistis.
Био дакле ја или они, тако проповедамо, и тако веровасте.
12 Si autem Christus prædicatur quod resurrexit a mortuis, quomodo quidam dicunt in vobis, quoniam resurrectio mortuorum non est?
А ако се Христос проповеда да устаде из мртвих, како говоре неки међу вама да нема васкрсења мртвих?
13 Si autem resurrectio mortuorum non est: neque Christus resurrexit.
И ако нема васкрсења мртвих, то ни Христос не уста.
14 Si autem Christus non resurrexit, inanis est ergo prædicatio nostra, inanis est et fides vestra:
А ако Христос не уста, узалуд дакле проповедање наше, а узалуд и вера ваша.
15 invenimur autem et falsi testes Dei: quoniam testimonium diximus adversus Deum quod suscitaverit Christum, quem non suscitavit, si mortui non resurgunt.
А налазимо се и лажни сведоци Божији што сведочимо на Бога да васкрсе Христа, ког не васкрсе кад мртви не устају.
16 Nam si mortui non resurgunt, neque Christus resurrexit.
Јер ако мртви не устају, ни Христос не уста.
17 Quod si Christus non resurrexit, vana est fides vestra: adhuc enim estis in peccatis vestris.
А ако Христос не уста, узалуд вера ваша; још сте у гресима својим.
18 Ergo et qui dormierunt in Christo, perierunt.
Дакле, и они који помреше у Христу, изгибоше.
19 Si in hac vita tantum in Christo sperantes sumus, miserabiliores sumus omnibus hominibus.
И ако се само у овом животу уздамо у Христа, најнесрећнији смо од свих људи.
20 Nunc autem Christus resurrexit a mortuis primitiæ dormientium,
Али Христос уста из мртвих, и би новина онима који умреше.
21 quoniam quidem per hominem mors, et per hominem resurrectio mortuorum.
Јер будући да кроз човека би смрт, кроз човека и васкрсење мртвих.
22 Et sicut in Adam omnes moriuntur, ita et in Christo omnes vivificabuntur.
Јер како по Адаму сви умиру, тако ће и по Христу сви оживети.
23 Unusquisque autem in suo ordine, primitiæ Christus: deinde ii qui sunt Christi, qui in adventu ejus crediderunt.
Али сваки у свом реду: новина Христос; а потом они који вероваше Христу о Његовом доласку;
24 Deinde finis: cum tradiderit regnum Deo et Patri, cum evacuaverit omnem principatum, et potestatem, et virtutem.
Онда крај, кад преда царство Богу и Оцу, и кад укине свако поглаварство и сваку власт и силу.
25 Oportet autem illum regnare donec ponat omnes inimicos sub pedibus ejus.
Јер Њему ваља царовати докле не положи све непријатеље своје под ноге своје.
26 Novissima autem inimica destruetur mors: omnia enim subjecit pedibus ejus. Cum autem dicat:
А последњи ће се непријатељ укинути, смрт.
27 Omnia subjecta sunt ei, sine dubio præter eum qui subjecit ei omnia.
Јер све покори под ноге Његове. Али кад вели да је све Њему покорено, показује се да је осим Оног који Му покори све.
28 Cum autem subjecta fuerint illi omnia: tunc et ipse Filius subjectus erit ei, qui subjecit sibi omnia, ut sit Deus omnia in omnibus.
А кад Му све покори, онда ће се и сам Син покорити Оном који Му све покори, да буде Бог све у свему.
29 Alioquin quid facient qui baptizantur pro mortuis, si omnino mortui non resurgunt? ut quid et baptizantur pro illis?
Шта, дакле, чине они који се крсте мртвих ради? Кад мртви јамачно не устају, што се и крштавају мртвих ради?
30 ut quid et nos periclitamur omni hora?
И ми, зашто подносимо муке и невоље сваки час?
31 Quotidie morior per vestram gloriam, fratres, quam habeo in Christo Jesu Domino nostro.
Сваки дан умирем, тако ми, браћо, ваше славе, коју имам у Христу Исусу Господу нашем.
32 Si secundum hominem ad bestias pugnavi Ephesi, quid mihi prodest, si mortui non resurgunt? Manducemus, et bibamus, cras enim moriemur.
Јер ако сам се по човеку борио са зверовима у Ефесу, каква ми је корист ако мртви не устају? Да једемо и пијемо, јер ћемо сутра умрети.
33 Nolite seduci: corrumpunt mores bonos colloquia mala.
Не варајте се: зли разговори кваре добре обичаје.
34 Evigilate justi, et nolite peccare: ignorantiam enim Dei quidam habent, ad reverentiam vobis loquor.
Отрезните се једанпут као што треба, и не грешите; јер неки не знају за Бога, на срамоту вама кажем.
35 Sed dicet aliquis: Quomodo resurgunt mortui? qualive corpore venient?
Али ће вам рећи ко: Како ће устати мртви? И у каквом ће телу доћи?
36 Insipiens, tu quod seminas non vivificatur, nisi prius moriatur:
Безумниче! То што сејеш неће оживети ако не умре.
37 et quod seminas, non corpus, quod futurum est, seminas, sed nudum granum, ut puta tritici, aut alicujus ceterorum.
И што сејеш не сејеш тело које ће бити, него голо зрно, било пшенично или друго како.
38 Deus autem dat illi corpus sicut vult: ut unicuique seminum proprium corpus.
А Бог му даје тело како хоће, и сваком семену своје тело.
39 Non omnis caro, eadem caro: sed alia quidem hominum, alia vero pecorum, alia volucrum, alia autem piscium.
Није свако тело једно тело, него је друго тело човечије, а друго скотско, а друго рибље, а друго птичије.
40 Et corpora cælestia, et corpora terrestria: sed alia quidem cælestium gloria, alia autem terrestrium.
И имају телеса небеска и телеса земаљска: али је друга слава небеским, а друга земаљским.
41 Alia claritas solis, alia claritas lunæ, et alia claritas stellarum. Stella enim a stella differt in claritate:
Друга је слава сунцу, а друга слава месецу, и друга слава звездама; јер се звезда од звезде разликује у слави.
42 sic et resurrectio mortuorum. Seminatur in corruptione, surget in incorruptione.
Тако и васкрсење мртвих: сеје се за распадљивост, а устаје за нераспадљивост;
43 Seminatur in ignobilitate, surget in gloria: seminatur in infirmitate, surget in virtute:
Сеје се у срамоти, а устаје у слави; сеје се у слабости, а устаје у сили;
44 seminatur corpus animale, surget corpus spiritale. Si est corpus animale, est et spiritale, sicut scriptum est:
Сеје се тело телесно, а устаје тело духовно. Има тело телесно, и има тело духовно.
45 Factus est primus homo Adam in animam viventem, novissimus Adam in spiritum vivificantem.
Тако је и писано: Први човек Адам постаде у телесном животу, а последњи Адам у духу који оживљује.
46 Sed non prius quod spiritale est, sed quod animale: deinde quod spiritale.
Али духовно тело није прво, него телесно, па онда духовно.
47 Primus homo de terra, terrenus: secundus homo de cælo, cælestis.
Први је човек од земље, земљан; други је човек Господ с неба.
48 Qualis terrenus, tales et terreni: et qualis cælestis, tales et cælestes.
Какав је земљани такви су и земљани; и какав је небески такви су и небески.
49 Igitur, sicut portavimus imaginem terreni, portemus et imaginem cælestis.
И како носимо обличје земљаног тако ћемо носити и обличје небеског.
50 Hoc autem dico, fratres: quia caro et sanguis regnum Dei possidere non possunt: neque corruptio incorruptelam possidebit.
А ово говорим, браћо, да тело и крв не могу наследити царство Божије, нити распадљивост нераспадљивости наслеђује.
51 Ecce mysterium vobis dico: omnes quidem resurgemus, sed non omnes immutabimur.
Ево вам казујем тајну: јер сви нећемо помрети, а сви ћемо се претворити.
52 In momento, in ictu oculi, in novissima tuba: canet enim tuba, et mortui resurgent incorrupti: et nos immutabimur.
Уједанпут, у тренућу ока у последњој труби; јер ће затрубити и мртви ће устати нераспадљиви, и ми ћемо се претворити.
53 Oportet enim corruptibile hoc induere incorruptionem: et mortale hoc induere immortalitatem.
Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.
54 Cum autem mortale hoc induerit immortalitatem, tunc fiet sermo, qui scriptus est: Absorpta est mors in victoria.
А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово се смртно обуче у бесмртност, онда ће се збити она реч што је написана: Победа прождре смрт.
Где ти је, смрти, жалац? Где ти је, пакле, победа? (Hadēs g86)
56 Stimulus autem mortis peccatum est: virtus vero peccati lex.
А жалац је смрти грех, а сила је греха закон.
57 Deo autem gratias, qui dedit nobis victoriam per Dominum nostrum Jesum Christum.
А Богу хвала који нам даде победу кроз Господа нашег Исуса Христа.
58 Itaque fratres mei dilecti, stabiles estote, et immobiles: abundantes in opere Domini semper, scientes quod labor vester non est inanis in Domino.
Зато, браћо моја љубазна, будите тврди, не дајте се помакнути, и напредујте једнако у делу Господњем знајући да труд ваш није узалуд пред Господом.
