Romanos 15
1 Debemus autem nos firmiores imbecillitates infirmorum sustinere, et non nobis placere.
Дужни смо, дакле, ми јаки слабости слабих носити, и не себи угађати.
2 Unusquisque vestrum proximo suo placeat in bonum, ad ædificationem.
И сваки од вас да угађа ближњему на добро за добар углед.
3 Etenim Christus non sibi placuit, sed sicut scriptum est: Improperia improperantium tibi ceciderunt super me.
Јер и Христос не угоди себи, него као што је писано: Ружења оних који Тебе руже падоше на ме.
4 Quæcumque enim scripta sunt, ad nostram doctrinam scripta sunt: ut per patientiam, et consolationem Scripturarum, spem habeamus.
Јер шта се напред написа, за нашу се науку написа, да трпљењем и утехом писма наду имамо.
5 Deus autem patientiæ, et solatii det vobis idipsum sapere in alterutrum secundum Iesum Christum:
А Бог трпљења и утехе да вам да да сложно мислите међу собом по Христу Исусу,
6 ut unanimes, uno ore honorificetis Deum, et patrem Domini nostri Iesu Christi.
Да једнодушно једним устима славите Бога и Оца Господа нашег Исуса Христа.
7 Propter quod suscipite invicem, sicut et Christus suscepit vos in honorem Dei.
Зато примајте један другог као што и Христос прими вас на славу Божију.
8 Dico enim Christum Iesum ministrum fuisse circumcisionis propter veritatem Dei, ad confirmandas promissiones patrum:
Али кажем да је Исус Христос био слуга обрезања истине ради Божије, да утврди обећање очевима,
9 Gentes autem super misericordia honorare Deum, sicut scriptum est: Propterea confitebor tibi in Gentibus Domine, et nomini tuo cantabo.
А незнабошци по милости да прославе Бога, као што стоји написано: Зато ћу Те хвалити међу незнабошцима, Господе, и певаћу име Твоје.
10 Et iterum dicit: Lætamini Gentes cum plebe eius.
И опет говори: Веселите се незнабошци с народом Његовим.
11 Et iterum: Laudate omnes Gentes Dominum: et magnificate eum omnes populi.
И опет: Хвалите Господа сви незнабошци, и славите Га сви народи.
12 Et rursus Isaias ait: Erit radix Iesse, et qui exurget regere Gentes, in eum Gentes sperabunt.
И опет Исаија говори: Биће корен Јесејев, и који устане да влада над незнабошцима у Оног ће се уздати незнабошци.
13 Deus autem spei repleat vos omni gaudio, et pace in credendo: ut abundetis in spe, et virtute Spiritus sancti.
А Бог наде да испуни вас сваке радости и мира у вери, да имате изобиље у нади силом Духа Светог.
14 Certus sum autem fratres mei et ego ipse de vobis, quoniam et ipsi pleni estis dilectione, repleti omni scientia, ita ut possitis alterutrum monere.
А ја сам и сам уверен за вас, браћо, да сте и ви сами пуни благодати, напуњени сваког разума, да можете друге научити.
15 Audacius autem scripsi vobis fratres ex parte, tamquam in memoriam vos reducens: propter gratiam, quæ data est mihi a Deo,
Али вам опет, браћо, слободно писах неколико да вам напоменем ради благодати која ми је дана од Бога,
16 ut sim minister Christi Iesu in Gentibus: sanctificans Evangelium Dei, ut fiat oblatio Gentium accepta, et sanctificata in Spiritu sancto.
Да будем слуга Исуса Христа у незнабошцима, да служим јеванђељу Божијем, да буду незнабошци принос повољан и освећен Духом Светим.
17 Habeo igitur gloriam in Christo Iesu ad Deum.
Имам, дакле, хвалу у Христу Исусу код Бога.
18 Non enim audeo aliquid loqui eorum, quæ per me non efficit Christus in obedientiam Gentium, verbo et factis:
Јер не смем говорити шта које Христос не учини кроза ме за послушање незнабожаца речју и делом,
19 in virtute signorum, et prodigiorum, in virtute Spiritus sancti: ita ut ab Ierusalem per circuitum usque ad Illyricum repleverim Evangelium Christi.
У сили знака и чудеса силом Духа Божијег; тако да од Јерусалима и наоколо тја до Илирика напуних јеванђељем Христовим.
20 Sic autem prædicavi Evangelium hoc, non ubi nominatus est Christus, ne super alienum fundamentum ædificarem:
И тако се трудих да проповедим јеванђеље не где се спомињаше Христос, да на туђој закопини не зидам;
21 sed sicut scriptum est: Quibus non est annunciatum de eo, videbunt: et qui non audierunt, intelligent.
Него као што је писано: Којима се не јави за Њега, видеће; и који не чуше разумеће.
22 Propter quod et impediebar plurimum venire ad vos, et prohibitus sum usque adhuc.
То ме задржа много пута да не дођем к вама.
23 Nunc vero ulterius locum non habens in his regionibus, cupiditatem autem habens veniendi ad vos ex multis iam præcedentibus annis:
А сад више не имајући места у овим земљама, а имајући жељу од много година да дођем к вама,
24 cum in Hispaniam proficisci cœpero, spero quod præteriens videam vos, et a vobis deducar illuc, si vobis primum ex parte fruitus fuero.
Ако пођем у Шпањолску, доћи ћу вам; јер се надам да ћу туда проћи и вас видети, и ви ћете ме отпратити онамо кад се најпре неколико наситим вас.
25 Nunc igitur proficiscar in Ierusalem ministrare sanctis.
А сад идем у Јерусалим служећи светима.
26 Probaverunt enim Macedonia, et Achaia collationem aliquam facere in pauperes sanctorum, qui sunt in Ierusalem.
Јер Македонија и Ахаја учинише драговољно неки порез за сиромахе свете који живе у Јерусалиму.
27 Placuit enim eis: et debitores sunt eorum. Nam si spiritualium eorum participes facti sunt Gentiles: debent et in carnalibus ministrare illis.
Они учинише драговољно, а и дужни су им; јер кад незнабошци добише део у њиховим духовним имањима, дужни су и они њима у телесним послужити.
28 Hoc igitur cum consummavero, et assignavero eis fructum hunc: per vos proficiscar in Hispaniam.
Кад ово, дакле, свршим, и овај им плод запечатим, поћи ћу преко вас у Шпањолску.
29 Scio autem quoniam veniens ad vos, in abundantia benedictionis Evangelii Christi veniam.
А знам да кад дођем к вама, доћи ћу с обилним благословом јеванђеља Христовог.
30 Obsecro ergo vos fratres per Dominum nostrum Iesum Christum, et per charitatem sancti Spiritus, ut adiuvetis me in orationibus vestris pro me ad Deum,
Али вас молим, браћо, заради Господа нашег Исуса Христа, и заради љубави Духа, помозите ми у молитвама за ме к Богу;
31 ut liberer ab infidelibus, qui sunt in Iudæa, et obsequii mei oblatio accepta fiat in Ierusalem sanctis,
Да се избавим од оних који се противе у Јудеји, и да служба моја за Јерусалим буде по вољи светима;
32 ut veniam ad vos in gaudio per voluntatem Dei, et refrigerer vobiscum.
Да с радошћу дођем к вама, с вољом Божијом, и да се развеселим с вама.
33 Deus autem pacis sit cum omnibus vobis. Amen.
А Бог мира са свима вама. Амин.
