Proverbiorum 28
1 Fugit impius, nemine persequente: iustus autem quasi leo confidens, absque terrore erit.
Беже безбожници кад их нико не гони, а праведници су као лавићи без страха.
2 Propter peccata terræ multi principes eius: et propter hominis sapientiam, et horum scientiam quæ dicuntur, vita ducis longior erit.
Кад се у земљи зла чине, настају јој многи кнезови; али кад се нађе човек разуман и вешт, остаје дуго.
3 Vir pauper calumnians pauperes, similis est imbri vehementi, in quo paratur fames.
Човек сиромах који чини криво убогима јесте као силан дажд иза ког нестаје хлеба.
4 Qui derelinquunt legem, laudant impium: qui custodiunt, succenduntur contra eum.
Који остављају закон, хвале безбожнике; а који држе закон, противе им се.
5 Viri mali non cogitant iudicium: qui autem inquirunt Dominum, animadvertunt omnia.
Зли људи не разумеју шта је право; а који траже Господа, разумеју све.
6 Melior est pauper ambulans in simplicitate sua, quam dives in pravis itineribus.
Бољи је сиромах који ходи у безазлености својој него ко иде кривим путевима ако је и богат.
7 Qui custodit legem, filius sapiens est: qui autem comessatores pascit, confundit patrem suum.
Ко чува закон, син је разуман; а ко се дружи с изјелицама, срамоти оца свог.
8 Qui coacervat divitias usuris et fœnore, liberali in pauperes congregat eas.
Ко умножава добро своје ујмом и придавком, сабира ономе који ће раздавати сиромасима.
9 Qui declinat aures suas ne audiat legem, oratio eius erit execrabilis.
Ко одвраћа ухо своје да не чује закон, и молитва је његова мрска.
10 Qui decipit iustos in via mala, in interitu suo corruet: et simplices possidebunt bona eius.
Ко заводи праве на зао пут, пашће у јаму своју, а безазлени наследиће добро.
11 Sapiens sibi videtur vir dives: pauper autem prudens scrutabitur eum.
Богат човек мисли да је мудар, али разуман сиромах испитује га.
12 In exultatione iustorum multa gloria est: regnantibus impiis ruinæ hominum.
Кад се радују праведни, велика је слава; а кад се подижу безбожници, тражи се човек.
13 Qui abscondit scelera sua, non dirigetur: qui autem confessus fuerit, et reliquerit ea, misericordiam consequetur.
Ко крије преступе своје, неће бити срећан; а ко признаје и оставља, добиће милост.
14 Beatus homo, qui semper est pavidus: qui vero mentis est duræ, corruet in malum.
Благо човеку који се свагда боји; а ко је тврдоглав, упада у зло.
15 Leo rugiens, et ursus esuriens, princeps impius super populum pauperem.
Безбожник који влада народом сиромашним, лав је који риче и медвед гладан.
16 Dux indigens prudentia, multos opprimet per calumniam: qui autem odit avaritiam, longi fient dies eius.
Кнез без разума чини много неправде, а који мрзи на лакомство, живеће дуго.
17 Hominem, qui calumniatur animæ sanguinem, si usque ad lacum fugerit, nemo sustinet.
Човек који чини насиље крви људској, бежаће до гроба, а нико га неће задржати.
18 Qui ambulat simpliciter, salvus erit: qui perversis graditur viis, concidet semel.
Ко ходи у безазлености, спашће се; а ко је опак на путевима, пашће у један мах.
19 Qui operatur terram suam, satiabitur panibus: qui autem sectatur otium, replebitur egestate.
Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, наситиће се сиротиње.
20 Vir fidelis multum laudabitur: qui autem festinat ditari, non erit innocens.
Човек веран обилује благословима; а ко нагли да се обогати, неће бити без кривице.
21 Qui cognoscit in iudicio faciem, non benefacit: iste et pro buccella panis deserit veritatem.
Није добро гледати ко је ко, јер за залогај хлеба човек ће учинити зло.
22 Vir, qui festinat ditari, et aliis invidet, ignorat quod egestas superveniet ei.
Нагли да се обогати човек завидљив, а не зна да ће му доћи сиромаштво.
23 Qui corripit hominem, gratiam postea inveniet apud eum magis quam ille, qui per linguæ blandimenta decipit.
Ко укорава човека наћи ће после већу милост него који ласка језиком.
24 Qui subtrahit aliquid a patre suo, et a matre: et dicit hoc non esse peccatum, particeps homicidæ est.
Ко краде оца свог и матер своју, и говори: Није грех, он је друг крвнику.
25 Qui se iactat, et dilatat, iurgia concitat: qui vero sperat in Domino, sanabitur.
Охоли замеће свађу; а ко се узда у Господа, изобиловаће.
26 Qui confidit in corde suo, stultus est: qui autem graditur sapienter, ipse salvabitur.
Ко се узда у своје срце, безуман је; а ко ходи мудро, избавиће се.
27 Qui dat pauperi, non indigebit: qui despicit deprecantem, sustinebit penuriam.
Ко даје сиромаху, неће му недостајати; а ко одвраћа очи своје, биће му много клетава.
28 Cum surrexerint impii, abscondentur homines: cum illi perierint, multiplicabuntur iusti.
Кад се подижу безбожници, сакрива се човек; а кад гину, умножавају се праведни.
