< Leviticus 27 >
1 Locutusque est Dominus ad Moysen, dicens:
Још рече Господ Мојсију говорећи:
2 Loquere filiis Israel, et dices ad eos: Homo qui votum fecerit, et spoponderit Deo animam suam, sub æstimatione dabit pretium.
Кажи синовима Израиљевим, и реци им: Кад ко заветује душу своју Господу, ти га уцени:
3 Si fuerit masculus a vigesimo anno usque ad sexagesimum annum, dabit quinquaginta siclos argenti ad mensuram Sanctuarii:
А овако ћеш ценити: мушко од двадесет година до шездесет ценићеш педесет сикала сребра, по сиклу светом.
Ако буде женско, ценићеш тридесет сикала.
5 A quinto autem anno usque ad vigesimum, masculus dabit viginti siclos: femina decem.
Ако је од пет до двадесет година, ценићеш мушко двадесет сикала а женско десет сикала.
6 Ab uno mense usque ad annum quintum, pro masculo dabuntur quinque sicli: pro femina, tres.
Ако је од једног месеца до пет година, ценићеш мушко пет сикала сребра, а женско ћеш ценити три сикла сребра.
7 Sexagenarius et ultra masculus dabit quindecim siclos: femina decem.
Ако ли буде од шездесет година и више, ако је мушко, ценићеш петнаест сикала, а женско десет сикала.
8 Si pauper fuerit, et æstimationem reddere non valebit, stabit coram sacerdote: et quantum ille æstimaverit, et viderit eum posse reddere, tantum dabit.
Ако је сиромах да не може платити цену, онда нека дође к свештенику да га уцени свештеник, и према ономе што може дати који се заветовао, нека га свештеник уцени.
9 Animal autem, quod immolari potest Domino, si quis voverit, sanctum erit,
Ако би заветовао живинче од оних што се приносе Господу, шта год да Господу, свето је.
10 et mutari non poterit, id est, nec melius malo, nec peius bono. quod si mutaverit: et ipsum quod mutatum est, et illud pro quo mutatum est, consecratum erit Domino.
Да га не промени ни даде друго за оно, ни добро за рђаво, ни рђаво за добро; ако ли би како променио живинче, онда ће бити свето и оно и друго које је дао за оно.
11 Animal immundum, quod immolari Domino non potest, si quis voverit, adducetur ante sacerdotem.
Ако ли би заветовао живинче нечисто од оних што се не приносе Господу, нека се доведе живинче пред свештеника;
12 qui iudicans utrum bonum an malum sit, statuet pretium.
И нека га процени свештеник, било добро или рђаво; и како га процени свештеник, тако да буде.
13 quod si dare voluerit is, qui offert, addet supra æstimationem quintam partem.
Ако би га хтео откупити, нека на цену твоју дометне још пети део.
14 Homo si voverit domum suam, et sanctificaverit Domino, considerabit eam sacerdos utrum bona an mala sit, et iuxta pretium, quod ab eo fuerit constitutum, venundabitur:
Кад би ко заветовао кућу своју, да је света Господу, нека је процени свештеник, била добра или рђава; како је процени свештеник, тако да буде.
15 sin autem ille qui voverat, voluerit redimere eam, dabit quintam partem æstimationis supra, et habebit domum.
Ако би онај који заветује хтео откупити кућу своју, нека на цену твоју дометне још пети део, па нека је његова.
16 Quod si agrum possessionis suæ voverit, et consecraverit Domino: iuxta mensuram sementis æstimabitur pretium. si triginta modiis hordei seritur terra, quinquaginta siclis venundetur argenti.
Ако би ко заветовао Господу део њиве своје, ценићеш је према усеву: гомер јечма где се посеје, ценићеш педесет сикала сребра.
17 Si statim ab anno incipientis iubilei voverit agrum, quanto valere potest, tanto æstimabitur.
Ако би од опросне године заветовао њиву своју, нека остане по твојој цени.
18 sin autem post aliquantum temporis: supputabit sacerdos pecuniam iuxta annorum, qui reliqui sunt, numerum usque ad iubileum, et detrahetur ex pretio.
Ако ли после опросне године заветује њиву своју, тада нека му свештеник прорачуна новце према броју година које остају до опросне године, и нека се одбије до твоје цене.
19 Quod si voluerit redimere agrum ille, qui voverat, addet quintam partem æstimatæ pecuniæ, et possidebit eum.
И ако би хтео откупити њиву своју онај који је заветује, нека дометне на цену твоју још пети део, и нека буде његова.
20 Sin autem noluerit redimere, sed alteri cuilibet fuerit venundatus, ultra eum qui voverat redimere non poterit:
Али ако не откупи њиве, и њива се прода другом, не може се више откупити;
21 quia cum iubilei venerit dies, sanctificatus erit Domino, et possessio consecrata ad ius pertinet sacerdotum.
Него ће она њива, кад се опрости опросне године, бити света Господу, као њива заветована, свештеникова нека буде.
22 Si ager emptus est, et non de possessione maiorum sanctificatus fuerit Domino,
Ако ли би ко заветовао Господу њиву купљену, која није достојање његово,
23 supputabit sacerdos iuxta annorum numerum usque ad iubileum, pretium: et dabit ille qui voverat eum, Domino.
Свештеник нека му прорачуна цену до године опросне, и нека у онај дан да ту цену да буде ствар света Господу.
24 in iubileo autem revertetur ad priorem dominum, qui vendiderat eum, et habuerat in sorte possessionis suæ.
А године опросне да се врати њива ономе од кога је купљена, чије је достојање она њива.
25 Omnis æstimatio siclo sanctuarii ponderabitur. Siclus viginti obolos habet.
А свака цена твоја нека буде на сикле свете, а у сиклу има двадесет новаца.
26 Primogenita, quæ ad Dominum pertinent, nemo sanctificare poterit et vovere: sive bos, sive ovis fuerit, Domini sunt.
Али првина од стоке, које су Господње, нико да не заветује, било говече или ситна стока, јер је Господње.
27 Quod si immundum est animal, redimet qui obtulit, iuxta æstimationem tuam, et addet quintam partem pretii: si redimere noluerit, vendetur alteri quantocumque a te fuerit æstimatum.
Ако ли би било од животиња нечистих, онда нека откупи по твојој цени дометнув пети део одозго; ако ли се не откупи, нека се прода по твојој цени.
28 Omne, quod Domino consecratur, sive homo fuerit, sive animal, sive ager, non vendetur, nec redimi poterit. Quidquid semel fuerit consecratum, sanctum sanctorum erit Domino.
Али ни једна ствар заветована, шта ко заветује Господу од чега му драго што има, од људи или од стоке или од њиве своје, да се не продаје ни откупљује; свака ствар заветована светиња је над светињама Господу.
29 Et omnis consecratio, quæ offertur ab homine, non redimetur, sed morte morietur.
Живинче заветовано, које човек заветује, да се не откупљује, него да се убије.
30 Omnes decimæ terræ, sive de frugibus, sive de pomis arborum, Domini sunt, et illi sanctificantur.
И сваки десетак земаљски од усева земаљског и од воћа, Господњи је, светиња је Господу.
31 Si quis autem voluerit redimere decimas suas, addet quintam partem earum.
Али, ко би хтео откупити шта десетка свог, нека на цену дометне још пети део.
32 Omnium decimarum bovis et ovis et capræ, quæ sub pastoris virga transeunt, quidquid decimum venerit, sanctificabitur Domino.
И десетак од говеда и од ситне стоке, које дође под штап пастирски десето, да је свето Господу.
33 Non eligetur nec bonum nec malum, nec altero commutabitur. si quis mutaverit: et quod mutatum est, et pro quo mutatum est, sanctificabitur Domino, et non redimetur.
Да се не бира добро ни рђаво, да се не мења; ако ли би се како год променило, онда нека буде и оно и друго промењено света ствар, и да се не откупи.
34 Hæc sunt præcepta, quæ mandavit Dominus Moysi ad filios Israel in monte Sinai.
Ово су заповести које заповеди Господ Мојсију за синове Израиљеве на гори Синајској.