< Iohannem 1 >
1 In principio erat verbum, et verbum erat apud Deum, et Deus erat verbum.
Муқәддәмдә «Калам» бар еди; Калам Худа билән биллә еди һәм Калам Худа еди.
2 Hoc erat in principio apud Deum.
У муқәддәмдә Худа билән биллә еди.
3 Omnia per ipsum facta sunt: et sine ipso factum est nihil, quod factum est,
У арқилиқ барлиқ мәвҗудатлар яритилди вә барлиқ яритилғанларниң һеч бири униңсиз яритилған әмәс.
4 in ipso vita erat, et vita erat lux hominum:
Униңда һаятлиқ бар еди вә шу һаятлиқ инсанларға нур елип кәлди.
5 et lux in tenebris lucet, et tenebræ eam non comprehenderunt.
Вә нур қараңғулуқта парлайду вә қараңғулуқ болса нурни һеч бесип чүшәлигән әмәс.
6 Fuit homo missus a Deo, cui nomen erat Ioannes.
Бир адәм Худадин кәлди. Униң исми Йәһя еди.
7 Hic venit in testimonium ut testimonium perhiberet de lumine, ut omnes crederent per illum.
У гувалиқ бериш үчүн, йәни һәммә инсан өзи арқилиқ ишәндүрүлсун, дәп нурға гувачи болушқа кәлгән еди.
8 non erat ille lux, sed ut testimonium perhiberet de lumine.
[Йәһяниң] өзи шу нур әмәс, бәлки пәқәт шу нурға гувалиқ беришкә кәлгән еди.
9 Erat lux vera, quæ illuminat omnem hominem venientem in hunc mundum.
Һәқиқий нур, йәни пүткүл инсанни йорутқучи нур дунияға келиватқан еди.
10 in mundo erat, et mundus per ipsum factus est, et mundus eum non cognovit.
У дунияда болған вә дуния у арқилиқ барлиққа кәлтүрүлгән болсиму, лекин дуния уни тонумиди.
11 In propria venit, et sui eum non receperunt.
У өзиниңкиләргә кәлгән болсиму, бирақ уни өз хәлқи қобул қилмиди.
12 quotquot autem receperunt eum, dedit eis potestatem filios Dei fieri, his, qui credunt in nomine eius:
Шундақтиму, у өзини қобул қилғанлар, йәни өз намиға етиқат қилғанларниң һәммисигә Худаниң пәрзәнти болуш һоқуқини ата қилди.
13 qui non ex sanguinibus, neque ex voluntate carnis, neque ex voluntate viri, sed ex Deo nati sunt.
Уни қобул қилған мошулар я қандин, я әтләрдин, я инсан ирадисидин әмәс, бәлки Худадин төрәлгән болиду.
14 Et verbum caro factum est, et habitavit in nobis: et vidimus gloriam eius, gloriam quasi unigeniti a patre plenum gratiæ et veritatis.
Калам инсан болди һәм аримизда маканлашти вә биз униң шан-шәривигә қаридуқ; у шан-шәрәп болса, Атиниң йенидин кәлгән, меһри-шәпқәт вә һәқиқәткә толған бирдин-бир йеганә Оғлиниңкидур.
15 Ioannes testimonium perhibet de ipso, et clamat dicens: Hic erat, quem dixi: Qui post me venturus est, ante me factus est: quia prior me erat.
(Йәһя униңға гувалиқ берип: — Мана, мән [силәргә]: «Мәндин кейин кәлгүчи мәндин үстүндур, чүнки у мән дунияға келиштин бурунла болған еди» дегиним дәл мошу кишидур! — дәп җар қилди)
16 Et de plenitudine eius nos omnes accepimus, et gratiam pro gratia.
Чүнки һәммимиз униңдики толуп ташқанлардин илтипат үстигә илтипат алдуқ.
17 quia lex per Moysen data est, gratia, et veritas per Iesum Christum facta est.
Чүнки Тәврат қануни Муса [пәйғәмбәр] арқилиқ йәткүзүлгән еди; лекин меһри-шәпқәт вә һәқиқәт Әйса Мәсиһ арқилиқ йәткүзүлди.
18 Deum nemo vidit umquam: unigenitus filius, qui est in sinu patris, ipse enarravit.
Худани һеч ким көрүп баққан әмәс; бирақ Атиниң қучиғида турғучи, йәни бирдин-бир Оғул Уни аян қилди.
19 Et hoc est testimonium Ioannis, quando miserunt Iudæi ab Ierosolymis sacerdotes et Levitas ad eum ut interrogarent eum: Tu quis es?
Йерусалимдики Йәһудийлар Йәһядин «Сән кимсән?» дәп сүрүштә қилишқа каһинлар билән Лавийларни униң йениға әвәткәндә, униң уларға җававән бәргән гувалиғи мундақ еди:
20 Et confessus est, et non negavit: et confessus est: Quia non sum ego Christus.
У етирап қилип, һеч иккиләнмәй: — «Мән Мәсиһ әмәсмән» — дәп ениқ етирап қилди.
21 Et interrogaverunt eum: Quid ergo? Elias es tu? Et dixit: Non sum. Propheta es tu? Et respondit: Non.
Улар униңдин: — Ундақта өзүң ким болисән? Иляс [пәйғәмбәр]мусән? — дәп сориди. — Яқ, мән у әмәсмән, — деди у. — Әмисә, сән һелиқи пәйғәмбәрмусән? — дәп сориди улар. У йәнә: — Яқ! — деди.
22 Dixerunt ergo ei: Quis es ut responsum demus his, qui miserunt nos? quid dicis de teipso?
Шуңа улар униңдин: — Ундақта, сән зади ким болисән? Бизни әвәткәнләргә җавап беришимиз үчүн, [бизгә ейтқин], өзүң тоғрилиқ немә дәйсән? — дәп сориди.
23 Ait: Ego vox clamantis in deserto: Dirigite viam Domini, sicut dixit Isaias propheta.
Йәһя мундақ җавап бәрди: — Йәшая пәйғәмбәр бурун ейтқандәк, чөлдә «Рәбниң йолини түз қилиңлар» дәп товлайдиған аваздурмән!
24 Et qui missi fuerant, erant ex Pharisæis.
Әнди [Йерусалимдин] әвәтилгәнләр Пәрисийләрдин еди. Улар йәнә Йәһядин: — Сән я Мәсиһ, я Иляс яки һелиқи пәйғәмбәр болмисаң, немә дәп кишиләрни суға чөмүлдүрисән? — дәп сориди.
25 Et interrogaverunt eum, et dixerunt ei: Quid ergo baptizas, si tu non es Christus, neque Elias, neque Propheta?
26 Respondit eis Ioannes, dicens: Ego baptizo in aqua: medius autem vestrum stetit, quem vos nescitis.
Йәһя уларға мундақ дәп җавап бәрди: — Мән кишиләрни суғила чөмүлдүримән, лекин араңларда турғучи силәр тонумиған бириси бар;
27 Ipse est, qui post me venturus est, qui ante me factus est: cuius ego non sum dignus ut solvam eius corigiam calceamenti.
у мәндин кейин кәлгүчи болуп, мән һәтта униң кәшиниң боқучини йешишкиму лайиқ әмәсмән!
28 Hæc in Bethania facta sunt trans Iordanem, ubi erat Ioannes baptizans.
Бу ишлар Иордан дәриясиниң шәрқий қетидики Бәйт-Ания йезисида, йәни Йәһя пәйғәмбәр кишиләрни [суға] чөмүлдүрүватқан йәрдә йүз бәргән еди.
29 Altera die vidit Ioannes Iesum venientem ad se, et ait: Ecce agnus Dei, ecce qui tollit peccatum mundi.
Әтиси, Йәһя Әйсаниң өзигә қарап келиватқанлиғини көрүп мундақ деди: — Мана, пүткүл дунияниң гуналирини елип ташлайдиған Худаниң қозиси!
30 Hic est, de quo dixi: Post me venit vir, qui ante me factus est: quia prior me erat.
Мана, мән [силәргә]: «Мәндин кейин кәлгүчи бириси бар, у мәндин үстүндур, чүнки у мән дунияда болуштин бурунла болған еди» дегиним дәл мошу кишидур!
31 et ego nesciebam eum, sed ut manifestetur in Israel, propterea veni ego in aqua baptizans.
Мән бурун уни билмисәмму, лекин уни Исраилға аян болсун дәп, кишиләрни суға чөмүлдүргили кәлдим.
32 Et testimonium perhibuit Ioannes, dicens: Quia vidi Spiritum descendentem quasi columbam de cælo, et mansit super eum.
Йәһя йәнә гувалиқ берип мундақ деди: — Мән Роһниң пахтәк һалитидә асмандин чүшүп, униң үстигә қонғанлиғини көрдүм.
33 Et ego nesciebam eum: sed qui misit me baptizare in aqua, ille mihi dixit: Super quem videris Spiritum descendentem, et manentem super eum, hic est, qui baptizat in Spiritu sancto.
Мән әслидә уни билмигән едим; лекин мени кишиләрни суға чөмүлдүрүшкә Әвәткүчи маңа: «Сән Роһниң чүшүп, кимниң үстигә қонғанлиғини көрсәң, у кишиләрни Муқәддәс Роһқа чөмүлдүргүчи болиду!» дегән еди.
34 Et ego vidi: et testimonium perhibui quia hic est Filius Dei.
Мән дәрвәқә шу ишни көрдүм, шуңа униң һәқиқәтән Худаниң Оғли екәнлигигә гувалиқ бәрдим!
35 Altera die iterum stabat Ioannes, et ex discipulis eius duo.
Әтиси, Йәһя икки мухлиси билән йәнә шу йәрдә туратти.
36 Et respiciens Iesum ambulantem, dicit: Ecce agnus Dei.
У [у йәрдин] меңип кетиватқан Әйсани көрүп: — Қараңлар! Худаниң қозиси! — деди.
37 Et audierunt eum duo discipuli loquentem, et secuti sunt Iesum.
Униң бу сөзини аңлиған икки мухлис Әйсаниң кәйнидин меңишти.
38 Conversus autem Iesus, et videns eos sequentes se, dicit eis: Quid quæritis? Qui dixerunt ei: Rabbi, (quod dicitur interpretatum Magister) ubi habitas?
Әйса кәйнигә бурулуп, уларниң әгишип келиватқинини көрүп улардин: — Немә издәйсиләр? — дәп сориди. Улар: — Рабби (бу [ибранийчә сөз болуп], «устаз» дегән мәнидә), қәйәрдә турисән? — деди.
39 Dicit eis: Venite, et videte. Venerunt, et viderunt ubi maneret, et apud eum manserunt die illo: hora autem erat quasi decima.
— Берип көрүңлар, — деди у. Шуниң билән, улар берип униң қәйәрдә туридиғанлиғини көрди вә у күни униң билән биллә турди (бу вақит шу күнниң онинчи саити еди).
40 Erat autem Andreas frater Simonis Petri unus ex duobus, qui audierant a Ioanne, et secuti fuerant eum.
Йәһя [пәйғәмбәрниң] жуқуриқи сөзини аңлап, Әйсаниң кәйнидин маңған иккиләнниң бири Симон Петрусниң иниси Андрияс еди.
41 Invenit hic primum fratrem suum Simonem, et dicit ei: Invenimus Messiam. (quod est interpretatum Christus.)
Андрияс авал өз акиси Симонни тепип, униңға: — Биз «Мәсиһ»ни таптуқ! — деди («Мәсиһ» ибранийчә сөз болуп, грек тилида «Мәсиһләнгән Қутқазғучи» дәп тәрҗимә қилиниду)
42 Et adduxit eum ad Iesum. Intuitus autem eum Iesus, dixit: Tu es Simon filius Iona: tu vocaberis Cephas. quod interpretatur Petrus.
вә акисини Әйсаниң алдиға елип барди. Әйса униңға қарап: Сән Юнусниң оғли Симон; буниңдин кейин «Кифас» дәп атилисән, — деди (мәниси «таш»тур).
43 In crastinum voluit exire in Galilæam, et invenit Philippum. Et dicit ei Iesus: Sequere me.
Әтиси, Әйса Галилийә өлкисигә йол алмақчи еди. У Филипни тепип, униңға: — Маңа әгишип маң! — деди
44 Erat autem Philippus a Bethsaida, civitate Andreæ, et Petri.
(Филип Бәйт-Саидалиқ болуп, Андрияс билән Петрусниң жутдиши еди).
45 Invenit Philippus Nathanael, et dicit ei: Quem scripsit Moyses in lege, et Prophetæ, invenimus Iesum filium Ioseph a Nazareth.
Филип Натанийәлни тепип, униңға: — Муса пәйғәмбәр Тәвратта вә башқа пәйғәмбәрләрму [язмилирида] бешарәт қилип язған затни таптуқ. У болса Йүсүпниң оғли Насарәтлик Әйса екән! — деди.
46 Et dixit ei Nathanael: A Nazareth potest aliquid boni esse? Dicit ei Philippus: Veni, et vide.
Бирақ Натанийәл: — Насарәт дегән җайдин яхши бир немә чиқамду?! — деди. Келип көрүп бақ! — деди Филип.
47 Vidit Iesus Nathanael venientem ad se, et dicit de eo: Ecce vere Israelita, in quo dolus non est.
Әйса Натанийәлниң өзиниң алдиға келиватқанлиғини көрүп, у тоғрилиқ: — Мана, ичидә қилчә һейлә-микриси йоқ һәқиқий бир Исраиллиқ! — деди.
48 Dicit ei Nathanael: Unde me nosti? Respondit Iesus, et dixit ei: Priusquam te Philippus vocavit, cum esses sub ficu, vidi te.
Натанийәл: — Мени қәйеримдин билдиң? — дәп сориди. Әйса униңға җавап берип: — Филип сени чақириштин авал, сениң әнҗир дәриғиниң түвидә олтарғанлиғиңни көргән едим, — деди.
49 Respondit ei Nathanael, et ait: Rabbi, tu es Filius Dei, tu es Rex Israel.
Натанийәл җававән: — Устаз, сән Худаниң Оғли, Исраилниң Падишасисән! — деди.
50 Respondit Iesus, et dixit ei: Quia dixi tibi: Vidi te sub ficu, credis: maius his videbis.
Әйса униңға җававән: — Сени әнҗир дәриғиниң түвидә көргәнлигимни ейтқанлиғим үчүн ишиниватамсән? Буниңдинму чоң ишларни көрисән! — деди
51 Et dicit ei: Amen, amen dico vobis, videbitis cælum apertum, et Angelos Dei ascendentes, et descendentes supra Filium hominis.
вә йәнә: — Бәрһәқ, бәрһәқ силәргә ейтип қояйки, силәр асманлар ечилип, Худаниң пәриштилириниң Инсаноғлиниң үстидин чиқип-чүшүп жүридиғанлиғини көрисиләр! — деди.