Genesis 49
1 Vocavit autem Iacob filios suos, et ait eis: Congregamini, ut annunciem quæ ventura sunt vobis in diebus novissimis.
После сазва Јаков синове своје и рече: Скупите се да вам јавим шта ће вам бити до послетка.
2 Congregamini, et audite filii Iacob, audite Israel patrem vestrum:
Скупите се и послушајте, синови Јаковљеви, послушајте Израиља оца свог.
3 Ruben primogenitus meus, tu fortitudo mea, et principium doloris mei: prior in donis, maior in imperio.
Рувиме, ти си првенац мој, крепост моја и почетак силе моје; први господством и први снагом.
4 Effusus es sicut aqua, non crescas: quia ascendisti cubile patris tui, et maculasti stratum eius.
Навро си као вода; нећеш бити први; јер си стао на постељу оца свог и оскврнио је легав на њу.
5 Simeon et Levi fratres: vasa iniquitatis bellantia.
Симеун и Левије, браћа, мачеви су им оружје неправди.
6 In consilium eorum non veniat anima mea, et in cœtu illorum non sit gloria mea: quia in furore suo occiderunt virum, et in voluntate sua suffoderunt murum.
У тајне њихове да не улази душа моја, са збором њиховим да се не саставља слава моја; јер у гневу свом побише људе, и за своје весеље покидаше волове.
7 Maledictus furor eorum, quia pertinax: et indignatio eorum, quia dura: dividam eos in Iacob, et dispergam eos in Israel.
Проклет да је гнев њихов, што беше нагао, и љутина њихова, што беше жестока; разделићу их по Јакову, и расућу их по Израиљу.
8 Iuda, te laudabunt fratres tui: manus tua in cervicibus inimicorum tuorum, adorabunt te filii patris tui.
Јуда, тебе ће хвалити браћа твоја, а рука ће ти бити за вратом непријатељима твојим, и клањаће ти се синови оца твог.
9 Catulus leonis Iuda: ad prædam fili mi ascendisti: requiescens accubuisti ut leo, et quasi leæna, quis suscitabit eum?
Лавићу Јуда! С плена си се вратио, сине мој; спусти се и леже као лав и као љути лав; ко ће га пробудити?
10 NON AUFERETUR sceptrum de Iuda, et dux de femore eius, donec veniat qui mittendus est, et ipse erit expectatio gentium.
Палица владалачка неће се одвојити од Јуде нити од ногу његових онај који поставља закон, докле не дође Онај коме припада, и Њему ће се покоравати народи.
11 Ligans ad vineam pullum suum, et ad vitem, o fili mi, asinam suam. Lavabit in vino stolam suam, et in sanguine uvæ pallium suum.
Веже за чокот магаре своје, и за племениту лозу младе од магарице своје; у вину пере хаљину своју и огртач свој у соку од грожђа.
12 Pulchriores sunt oculi eius vino, et dentes eius lacte candidiores.
Очи му се црвене од вина и зуби беле од млека.
13 Zabulon in littore maris habitabit, et in statione navium pertingens usque ad Sidonem.
Завулон ће живети покрај мора и где пристају лађе, а међа ће му бити до Сидона.
14 Issachar asinus fortis accubans inter terminos.
Исахар је магарац јак у костима, који лежи у тору,
15 Vidit requiem quod esset bona: et terram quod optima: et supposuit humerum suum ad portandum, factusque est tributis serviens.
И виде да је почивање добро и да је земља мила, сагнуће рамена своја да носи, и плаћаће данак.
16 Dan iudicabit populum suum sicut et alia tribus in Israel.
Дан ће судити свом народу, као једно између племена Израиљевих.
17 Fiat Dan coluber in via, cerastes in semita, mordens ungulas equi, ut cadat ascensor eius retro.
Дан ће бити змија на путу и гуја на стази, која уједа коња за кичицу, те пада коњ на узнако.
18 SALUTARE tuum expectabo Domine.
Господе, Тебе чекам да ме избавиш.
19 Gad, accinctus præliabatur ante eum: et ipse accingetur retrorsum.
А Гад, њега ће војска савладати; али ће најпосле он надвладати.
20 Aser, pinguis panis eius, et præbebit delicias regibus.
У Асира ће бити обилата храна, и он ће давати сласти царске.
21 Nephthali, cervus emissus, et dans eloquia pulchritudinis.
Нефталим је кошута пуштена, и говориће лепе речи.
22 Filius accrescens Ioseph, filius accrescens et decorus aspectu: filiæ discurrerunt super murum.
Јосиф је родна грана, родна грана крај извора, којој се огранци раширише сврх зида.
23 Sed exasperaverunt eum, et iurgati sunt, invideruntque illi habentes iacula.
Ако га и уцвелише љуто и стрељаше на њ, и бише му непријатељи стрелци,
24 Sedit in forti arcus eius, et dissoluta sunt vincula brachiorum et manuum illius per manus potentis Iacob: inde pastor egressus est lapis Israel.
Опет оста јак лук његов и ојачаше мишице руку његових од руку јаког Бога Јаковљевог, одакле поста пастир, камен Израиљу,
25 Deus patris tui erit adiutor tuus, et omnipotens benedicet tibi benedictionibus cæli desuper, benedictionibus abyssi iacentis deorsum, benedictionibus uberum et vulvæ.
Од силног Бога оца твог, који ће ти помагати, и од Свемогућег, који ће те благословити благословима озго с неба, благословима оздо из бездана, благословима од дојака и од материце.
26 Benedictiones patris tui confortatæ sunt benedictionibus patrum eius: donec veniret desiderium collium æternorum: fiant in capite Ioseph, et in vertice Nazaræi inter fratres suos.
Благослови оца твог надвисише благослове мојих старих сврх брда вечних, нека буду над главом Јосифовом и над теменом одвојеног између браће.
27 Beniamin lupus rapax, mane comedat prædam, et vespere dividet spolia.
Венијамин је вук грабљиви, јутром једе лов, а вечером дели плен.
28 Omnes hi in tribubus Israel duodecim: hæc locutus est eis pater suus, benedixitque singulis benedictionibus propriis.
Ово су дванаест племена Израиљевих, и ово им отац изговори кад их благослови, свако благословом његовим благослови их.
29 Et præcepit eis, dicens: Ego congregor ad populum meum: sepelite me cum patribus meis in spelunca duplici quæ est in agro Ephron Hethæi,
Потом им заповеди и рече им: Кад се приберем к роду свом, погребите ме код отаца мојих у пећини која је на њиви Ефрона Хетејина,
30 contra Mambre in Terra Chanaan, quam emit Abraham cum agro ab Ephron Hethæo in possessionem sepulchri.
У пећини која је на њиви макпелској према Мамрији у земљи хананској, коју купи Аврам с њивом у Ефрона Хетејина да има свој гроб.
31 Ibi sepelierunt eum, et Saram uxorem eius: ibi sepultus est Isaac cum Rebecca coniuge sua: ibi et Lia condita iacet.
Онде погребе Аврама и Сару жену његову, онде погребоше Исака и Ревеку жену његову, и онде погребох Лију.
А купљена је њива и пећина на њој у синова Хетових.
33 Finitisque mandatis quibus filios instruebat, collegit pedes suos super lectulum, et obiit: appositusque est ad populum suum.
А кад изговори Јаков заповести синовима својим, диже ноге своје на постељу, и умре, и прибран би к роду свом.
