Deuteronomii 6
1 Hæc sunt præcepta, et ceremoniæ, atque iudicia, quæ mandavit Dominus Deus vester ut docerem vos, et faciatis ea in Terra, ad quam transgredimini possidendam:
А ово су заповести и уредбе и закони, које Господ Бог ваш заповеди да вас учим да их творите у земљи у коју идете да је наследите,
2 ut timeas Dominum Deum tuum, et custodias omnia mandata et præcepta eius, quæ ego præcipio tibi, et filiis, ac nepotibus tuis, cunctis diebus vitæ tuæ, ut prolongentur dies tui.
Да би се бојао Господа Бога свог држећи све уредбе Његове и заповести Његове, које ти ја заповедам, ти син твој и унук твој свега века свог, да би ти се продужили дани твоји.
3 Audi Israel, et observa ut facias quæ præcepit tibi Dominus, et bene sit tibi, et multipliceris amplius, sicut pollicitus est Dominus Deus patrum tuorum tibi terram lacte et melle manantem.
Чуј дакле, Израиљу, и гледај да тако чиниш, да би ти добро било и да бисте се умножили веома у земљи у којој тече млеко и мед, као што ти је рекао Господ Бог отаца твојих.
4 Audi Israel, Dominus Deus noster, Dominus unus est.
Чуј, Израиљу: Господ је Бог наш једини Господ.
5 Diliges Dominum Deum tuum ex toto corde tuo, et ex tota anima tua, et ex tota fortitudine tua.
Зато љуби Господа Бога свог из свега срца свог и из све душе своје и из све снаге своје.
6 Eruntque verba hæc, quæ ego præcipio tibi hodie, in corde tuo:
И нека ове речи које ти је заповедам данас буду у срцу твом.
7 et narrabis ea filiis tuis, et meditaberis in eis sedens in domo tua, et ambulans in itinere, dormiens atque consurgens.
И често их напомињи синовима својим, и говори о њима кад седиш у кући својој и кад идеш путем, кад лежеш и кад устајеш.
8 Et ligabis ea quasi signum in manu tua, eruntque et movebuntur inter oculos tuos,
И вежи их себи на руку за знак, и нека ти буду као почеоник међу очима.
9 scribesque ea in limine, et ostiis domus tuæ.
И напиши их на довратницима од куће своје и на вратима својим.
10 Cumque introduxerit te Dominus Deus tuus in Terram, pro qua iuravit patribus tuis Abraham, Isaac, et Iacob: et dederit tibi civitates magnas et optimas, quas non ædificasti,
А кад те уведе Господ Бог твој у земљу за коју се заклео оцима твојим Авраму, Исаку и Јакову, да ће ти је дати, у градове велике и добре, којих ниси зидао.
11 domos plenas cunctarum opum, quas non extruxisti, cisternas, quas non fodisti, vineta et oliveta, quæ non plantasti,
И куће пуне сваког добра, којих ниси пунио, и на студенце ископане, којих ниси копао, у винограде и у маслинике, којих ниси садио, и станеш јести и наситиш се,
12 et comederis, et saturatus fueris:
Чувај се да не заборавиш Господа, који те је извео из земље мисирске, из куће ропске.
13 cave diligenter ne obliviscaris Domini, qui eduxit te de Terra Ægypti, de domo servitutis. Dominum Deum tuum timebis, et illi soli servies, ac per nomen illius iurabis.
Господа Бога свог бој се, и Њему служи, и Његовим се именом куни.
14 Non ibitis post deos alienos cunctarum Gentium, quæ in circuitu vestro sunt:
Не идите за другим боговима између богова других народа, који су око вас.
15 quoniam Deus æmulator Dominus Deus tuus in medio tui: nequando irascatur furor Domini Dei tui contra te, et auferat te de superficie terræ.
Јер је Бог ревнитељ, Господ Бог твој усред тебе, па да се не би разгневио Господ Бог твој на те и истребио те из земље.
16 Non tentabis Dominum Deum tuum, sicut tentasti in loco tentationis.
Немојте кушати Господа Бога свог као што Га кушасте у Маси.
17 Custodi præcepta Domini Dei tui, ac testimonia et ceremonias, quas præcepit tibi:
Држите добро заповести Господа Бога свог и сведочанства Његова и уредбе Његове, које ти је заповедио,
18 et fac quod placitum est et bonum in conspectu Domini, ut bene sit tibi: et ingressus possideas terram optimam, de qua iuravit Dominus patribus tuis,
И чини што је право и добро пред Господом, да би ти било добро и да би ушао у добру земљу, за коју се заклео Господ оцима твојим, и да би је наследио,
19 ut deleret omnes inimicos tuos coram te, sicut locutus est.
Да би отерао све непријатеље твоје испред тебе, као што ти је рекао Господ.
20 Cumque interrogaverit te filius tuus cras, dicens: Quid sibi volunt testimonia hæc, et ceremoniæ, atque iudicia, quæ præcepit Dominus Deus noster nobis?
Па кад те запита после син твој говорећи: Каква су то сведочанства и уредбе и закони, што вам је заповедио Господ Бог наш?
21 dices ei: Servi eramus Pharaonis in Ægypto, et eduxit nos Dominus de Ægypto in manu forti:
Онда кажи сину свом: Бејасмо робови Фараонови у Мисиру, и изведе нас Господ из Мисира руком крепком,
22 fecitque signa atque prodigia magna et pessima in Ægypto contra Pharaonem, et omnem domum illius in conspectu nostro,
И учини Господ знаке и чудеса велика и зла у Мисиру на Фараону и на свему дому његовом пред нама,
23 et eduxit nos inde, ut introductis daret Terram, super qua iuravit patribus nostris.
А нас изведе оданде да нас уведе у земљу за коју се заклео оцима нашим да ће нам је дати.
24 Præcepitque nobis Dominus ut faciamus omnia legitima hæc, et timeamus Dominum Deum nostrum, ut bene sit nobis cunctis diebus vitæ nostræ, sicut est hodie.
И заповеди нам Господ да вршимо све ове уредбе бојећи се Господа Бога свог, да би нам било добро свагда и да би нас сачувао у животу, као што се види данас.
25 Eritque nostri misericors, si custodierimus et fecerimus omnia præcepta eius coram Domino Deo nostro, sicut mandavit nobis.
И биће нам правда, ако уздржимо и устворимо све заповести ове пред Господом Богом својим како нам је заповедио.
