Romanos 12
1 Obsecro itaque vos fratres per misericordiam Dei, ut exhibeatis corpora vestra hostiam viventem, sanctam, Deo placentem, rationabile obsequium vestrum.
Молим вас, дакле, браћо, милости Божије ради, да дате телеса своја у жртву живу, свету, угодну Богу; то да буде ваше духовно богомољство.
2 Et nolite conformari huic sæculo, sed reformamini in novitate sensus vestri: ut probetis quæ sit voluntas Dei bona, et beneplacens, et perfecta. (aiōn g165)
И не владајте се према овоме веку, него се промените обновљењем ума свог, да бисте могли кушати које је добра и угодна и савршена воља Божија. (aiōn g165)
3 Dico enim per gratiam quæ data est mihi, omnibus qui sunt inter vos: Non plus sapere quam oportet sapere, sed sapere ad sobrietatem: et unicuique sicut Deus divisit mensuram fidei.
Јер кроз благодат која је мени дата кажем свакоме који је међу вама да не мислите за себе више него што ваља мислити; него да мислите у смерности као што је коме Бог уделио меру вере.
4 Sicut enim in uno corpore multa membra habemus, omnia autem membra non eumdem actum habent:
Јер као у једном телу што имамо многе уде а уди сви немају један посао,
5 ita multi unum corpus sumus in Christo, singuli autem alter alterius membra.
Тако смо многи једно тело у Христу, а по себи смо уди један другом.
6 Habentes autem donationes secundum gratiam, quæ data est nobis, differentes: sive prophetiam secundum rationem fidei,
А имамо различите дарове по благодати која нам је дана: ако пророштво, нека буде по мери вере;
7 sive ministerium in ministrando, sive qui docet in doctrina,
Ако ли службу, нека служи; ако је учитељ, нека учи;
8 qui exhortatur in exhortando, qui tribuit in simplicitate, qui præest in sollicitudine, qui miseretur in hilaritate.
Ако је тешитељ, нека теши; који даје нека даје просто; који управља нека се брине; који чини милост нека чини с добром вољом.
9 Dilectio sine simulatione: Odientes malum, adhærentes bono:
Љубав да не буде лажна. Мрзећи на зло држите се добра.
10 charitate fraternitatis invicem diligentes: Honore invicem prævenientes:
Братском љубави будите један к другом љубазни. Чашћу један другог већег чините.
11 Solicitudine non pigri: spiritu ferventes: Domino servientes:
Не будите у послу лени; будите огњени у духу, служите Господу.
12 Spe gaudentes: In tribulatione patientes: Orationi instantes:
Надањем веселите се, у невољи трпите, у молитви будите једнако.
13 Necessitatibus sanctorum communicantes: Hospitalitatem sectantes.
Делите потребе са светима; примајте радо путнике.
14 Benedicite persequentibus vos: benedicite, et nolite maledicere.
Благосиљајте оне који вас гоне: благосиљајте, а не куните.
15 Gaudere cum gaudentibus, flere cum flentibus:
Радујте се с радоснима, и плачите с плачнима.
16 Idipsum invicem sentientes: Non alta sapientes, sed humilibus consentientes. Nolite esse prudentes apud vosmetipsos:
Будите једне мисли међу собом. Не мислите о високим стварима, него се држите ниских. Не мислите за себе да сте мудри.
17 Nulli malum pro malo reddentes: providentes bona non tantum coram Deo, sed etiam coram omnibus hominibus.
А никоме не враћајте зла за зло; промишљајте о томе шта је добро пред свим људима.
18 Si fieri potest, quod ex vobis est, cum omnibus hominibus pacem habentes:
Ако је могуће, колико до вас стоји, имајте мир са свим људима.
19 Non vosmetipsos defendentes charissimi, sed date locum iræ. Scriptum est enim: Mihi vindicta: ego retribuam, dicit Dominus.
Не освећујте се за себе, љубазни, него подајте место гневу, јер стоји написано: Моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ.
20 Sed si esurierit inimicus tuus, ciba illum: si sitit, potum da illi: hoc enim faciens, carbones ignis congeres super caput eius.
Ако је, дакле, гладан непријатељ твој, нахрани га; ако је жедан, напој га; јер чинећи то угљевље огњено скупљаш на главу његову.
21 Noli vinci a malo, sed vince in bono malum.
Не дај се злу надвладати, него надвладај зло добрим.
