Psalmorum 78
1 Intellectus Asaph. Attendite popule meus legem meam: inclinate aurem vestram in verba oris mei.
Чуј, народе мој, наук мој, пригни ухо своје к речима уста мојих.
2 Aperiam in parabolis os meum: loquar propositiones ab initio.
Отварам за причу уста своја, казаћу старе приповетке.
3 Quanta audivimus et cognovimus ea: et patres nostri narraverunt nobis.
Шта слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши,
4 Non sunt occultata a filiis eorum, in generatione altera. Narrantes laudes Domini, et virtutes eius, et mirabilia eius quæ fecit.
Нећемо затајити од деце њихове, нараштају позном јавићемо славу Господњу и силу Његову и чудеса која је учинио.
5 Et suscitavit testimonium in Iacob: et legem posuit in Israel. Quanta mandavit patribus nostris nota facere ea filiis suis:
Сведочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду деци својој;
6 ut cognoscat generatio altera. Filii qui nascentur, et exurgent, et narrabunt filiis suis,
Да би знао потоњи нараштај, деца која ће се родити, па и они да би казивали својој деци.
7 Ut ponant in Deo spem suam, et non obliviscantur operum Dei: et mandata eius exquirant.
Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дела Божијих, и заповести Његове да држе;
8 Ne fiant sicut patres eorum: generatio prava et exasperans. Generatio, quæ non direxit cor suum: et non est creditus cum Deo spiritus eius.
И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не беше чврст срцем својим, нити веран Богу духом својим.
9 Filii Ephrem intendentes et mittentes arcum: conversi sunt in die belli.
Синови Јефремови наоружани, који стрељају из лука, вратише се натраг, кад беше бој.
10 Non custodierunt testamentum Dei, et in lege eius noluerunt ambulare.
Не сачуваше завет Божји, и по закону Његовом не хтеше ходити.
11 Et obliti sunt benefactorum eius, et mirabilium eius quæ ostendit eis.
Заборавише дела Његова, и чудеса, која им је показао,
12 Coram patribus eorum fecit mirabilia in terra Ægypti, in campo Taneos.
Како пред очима њиховим учини чудеса у земљи мисирској, на пољу Соану;
13 Interrupit mare, et perduxit eos: et statuit aquas quasi in utre.
Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид;
14 Et deduxit eos in nube diei: et tota nocte in illuminatione ignis.
И води их дању облаком, и сву ноћ светлим огњем;
15 Interrupit petram in eremo: et adaquavit eos velut in abysso multa.
Раскида стене у пустињи, и поји их као из велике бездане;
16 Et eduxit aquam de petra: et deduxit tamquam flumina aquas.
Изводи потоке из камена, и води воду рекама.
17 Et apposuerunt adhuc peccare ei: in iram excitaverunt Excelsum in inaquoso.
Али они још једнако грешише Њему, и гневише Вишњег у пустињи.
18 Et tentaverunt Deum in cordibus suis: ut peterent escas animabus suis.
И кушаше Бога у срцу свом, иштући јела по вољи својој,
19 Et male locuti sunt de Deo: dixerunt: Numquid poterit Deus parare mensam in deserto?
И викаше на Бога, и рекоше: "Може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?"
20 Quoniam percussit petram, et fluxerunt aquæ, et torrentes inundaverunt. Numquid et panem poterit dare, aut parare mensam populo suo?
Ево! Он удари у камен, и потече вода, и реке устадоше; може ли и хлеба дати? Хоће ли и меса поставити народу свом?
21 Ideo audivit Dominus, et distulit: et ignis accensus est in Iacob, et ira ascendit in Israel:
Господ чу и разљути се, и огањ се разгоре на Јакова, и гнев се подиже на Израиља.
22 Quia non crediderunt in Deo, nec speraverunt in salutari eius:
Јер не вероваше Богу и не уздаше се у помоћ Његову.
23 Et mandavit nubibus desuper, et ianuas cæli aperuit.
Тада заповеди облацима одозго, и отвори врата небеска,
24 Et pluit illis manna ad manducandum, et panem cæli dedit eis.
И пусти, те им подажде мана за јело, и хлеб небески даде им.
25 Panem angelorum manducavit homo: cibaria misit eis in abundantia.
Хлеб анђеоски јеђаше човек; посла им јела до ситости.
26 Transtulit Austrum de cælo: et induxit in virtute sua Africum.
Пусти небом устоку, и наведе силом својом југ;
27 Et pluit super eos sicut pulverem carnes, et sicut arenam maris volatilia pennata.
И као прахом засу их месом, и као песком морским птицама крилатим;
28 Et ceciderunt in medio castrorum eorum: circa tabernacula eorum.
Побаца их сред логора њиховог, око шатора њихових.
29 Et manducaverunt et saturati sunt nimis, et desiderium eorum attulit eis:
И наједоше се и даде им шта су желели.
30 non sunt fraudati a desiderio suo. Adhuc escæ eorum erant in ore ipsorum,
Али их још и не прође жеља, још беше јело у устима њиховим,
31 et ira Dei ascendit super eos. Et occidit pingues eorum, et electos Israel impedivit.
Гнев се Божји подиже на њих и помори најјаче међу њима, и младиће у Израиљу поби.
32 In omnibus his peccaverunt adhuc: et non crediderunt in mirabilibus eius.
Преко свега тога још грешише, и не вероваше чудесима Његовим.
33 Et defecerunt in vanitate dies eorum: et anni eorum cum festinatione.
И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и године њихове у страху.
34 Cum occideret eos, quærebant eum: et revertebantur, et diluculo veniebant ad eum.
Кад их убијаше, онда притецаху к Њему, и обраћаху се и искаху Бога;
35 Et rememorati sunt quia Deus adiutor est eorum: et Deus excelsus redemptor eorum est.
И помињаху да је Бог одбрана њихова, и Вишњи Избавитељ њихов.
36 Et dilexerunt eum in ore suo, et lingua sua mentiti sunt ei:
Ласкаху Му устима својим, и језиком својим лагаху Му.
37 Cor autem eorum non erat rectum cum eo: nec fideles habiti sunt in testamento eius.
А срце њихово не беше Њему верно, и не беху тврди у завету Његовом.
38 Ipse autem est misericors, et propitius fiet peccatis eorum: et non disperdet eos. Et abundavit ut averteret iram suam: et non accendit omnem iram suam:
Али Он беше милостив, и покриваше грех, и не помори их, често заустављаше гнев свој, и не подизаше све јарости своје.
39 Et recordatus est quia caro sunt: spiritus vadens, et non rediens.
Опомињаше се да су тело, ветар, који пролази и не враћа се.
40 Quoties exacerbaverunt eum in deserto, in iram concitaverunt eum in inaquoso?
Колико Га пута расрдише у пустињи, и увредише у земљи где се не живи!
41 Et conversi sunt, et tentaverunt Deum: et Sanctum Israel exacerbaverunt.
Све наново кушаше Бога, и Свеца Израиљевог дражише.
42 Non sunt recordati manus eius, die qua redemit eos de manu tribulantis,
Не сећаше се руке Његове и дана, у који их избави из невоље,
43 Sicut posuit in Ægypto signa sua, et prodigia sua in campo Taneos.
У који учини у Мисиру знаке своје и чудеса своја на пољу Соану;
44 Et convertit in sanguinem flumina eorum, et imbres eorum, ne biberent.
И проврже у крв реке њихове и потоке њихове, да не могоше пити.
45 Misit in eos cœnomyiam, et comedit eos: et ranam, et disperdidit eos.
Посла на њих бубине да их кољу, и жабе да их море.
46 Et dedit ærugini fructus eorum: et labores eorum locustæ.
Летину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима.
47 Et occidit in grandine vineas eorum: et moros eorum in pruina.
Винограде њихове поби градом, и смокве њихове сланом.
48 Et tradidit grandini iumenta eorum: et possessionem eorum igni.
Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи.
49 Misit in eos iram indignationis suæ: indignationem, et iram, et tribulationem: immissiones per angelos malos.
Посла на њих огњени гнев свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злих анђела.
50 Viam fecit semitæ iræ suæ, non pepercit a morte animabus eorum: et iumenta eorum in morte conclusit.
Равни стазу гневу свом, не чува душе њихове од смрти, и живот њихов предаде помору.
51 Et percussit omne primogenitum in terra Ægypti: primitias omnis laboris eorum in tabernaculis Cham.
Поби све првенце у Мисиру, први пород по колибама Хамовим.
52 Et abstulit sicut oves populum suum: et perduxit eos tamquam gregem in deserto.
И поведе народ свој као овце, и води их као стадо преко пустиње.
53 Et deduxit eos in spe, et non timuerunt: et inimicos eorum operuit mare.
Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море.
54 Et induxit eos in montem sanctificationis suæ, montem, quem acquisivit dextera eius. Et eiecit a facie eorum Gentes: et sorte divisit eis terram in funiculo distributionis.
И доведе их на место светиње своје, на ову гору, коју задоби десница Његова.
55 Et habitare fecit in tabernaculis eorum tribus Israel.
Одагна испред лица њиховог народе; жребом раздели њихово достојање, и по шаторима њиховим насели колена Израиљева.
56 Et tentaverunt, et exacerbaverunt Deum excelsum: et testimonia eius non custodierunt.
Али они кушаше и срдише Бога Вишњег и уредбе Његове не сачуваше.
57 Et averterunt se, et non servaverunt pactum: quemadmodum patres eorum, conversi sunt in arcum pravum.
Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук.
58 In iram concitaverunt eum in collibus suis: et in sculptilibus suis ad æmulationem eum provocaverunt.
Увредише Га висинама својим, и идолима својим раздражише Га.
59 Audivit Deus, et sprevit: et ad nihilum redegit valde Israel.
Бог чу и разгневи се и расрди се на Израиља веома.
60 Et repulit tabernaculum Silo, tabernaculum suum, ubi habitavit in hominibus.
Остави насеље своје у Силому, шатор, у коме живљаше с људима.
61 Et tradidit in captivitatem virtutem eorum: et pulchritudinem eorum in manus inimici.
И оправи у ропство славу своју и красоту своју у руке непријатељеве.
62 Et conclusit in gladio populum suum: et hereditatem suam sprevit.
И предаде мачу народ свој, и на достојање своје запламте се.
63 Iuvenes eorum comedit ignis: et virgines eorum non sunt lamentatæ.
Младиће његове једе огањ, и девојкама његовим не певаше сватовских песама;
64 Sacerdotes eorum in gladio ceciderunt: et viduæ eorum non plorabantur.
Свештеници његови падаше од мача, и удовице његове не плакаше.
65 Et excitatus est tamquam dormiens Dominus, tamquam potens crapulatus a vino.
Најпосле, као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина.
66 Et percussit inimicos suos in posteriora: opprobrium sempiternum dedit illis.
И поби непријатеље своје с леђа, вечној срамоти предаде их.
67 Et repulit tabernaculum Ioseph: et tribum Ephraim non elegit:
И не хте шатор Јосифов, и колено Јефремово не изабра.
68 Sed elegit tribum Iuda, montem Sion quem dilexit.
Него изабра колено Јудино, гору Сион, која Му омиле.
69 Et ædificavit sicut unicornium sanctificium suum in terra, quam fundavit in sæcula.
И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довека.
70 Et elegit David servum suum, et sustulit eum de gregibus ovium: de post fœtantes accepit eum.
И изабра Давида, слугу свог, и узе га од торова овчијих,
71 Pascere Iacob servum suum, et Israel hereditatem suam:
И од дојилица доведе га да пасе народ Његов, Јакова, и наследство Његово, Израиља.
72 Et pavit eos in innocentia cordis sui: et in intellectibus manuum suarum deduxit eos.
И он их пасе чистим срцем, и води их мудрим рукама.
