Psalmorum 58

1 In finem, Ne disperdas, David in tituli inscriptionem. Si vere utique iustitiam loquimini: recta iudicate filii hominum.

Говорите ли заиста истину, силни, судите ли право, синови човечији?

2 Etenim in corde iniquitates operamini: in terra iniustitias manus vestræ concinnant.

Та, безакоња састављате у срцу, мећете на мерила злочинства руку својих на земљи.

3 Alienati sunt peccatores a vulva, erraverunt ab utero: locuti sunt falsa.

Од самог рођења застранише безаконици, од утробе материне тумарају говорећи лаж.

4 Furor illis secundum similitudinem serpentis: sicut aspidis surdæ, et obturantis aures suas,

У њима је јед као јед змијињи, као глуве аспиде, која затискује ухо своје,

5 quæ non exaudiet vocem incantantium: et venefici incantantis sapienter.

Која не чује глас бајачев, врачара вештог у врачању.

6 Deus conteret dentes eorum in ore ipsorum: molas leonum confringet Dominus.

Боже! Поломи им зубе у устима њиховим; разбиј чељусти лавовима, Господе!

7 Ad nihilum devenient tamquam aqua decurrens: intendit arcum suum donec infirmentur.

Нек се пролију као вода, и нестане их. Кад пусте стреле, нека буду као сломљене.

8 Sicut cera, quæ fluit, auferentur: supercecidit ignis, et non viderunt solem.

Као пуж, који се рашчиња, нека ишчиле; као дете, које жена побаци, нека не виде сунца.

9 Priusquam intelligerent spinæ vestræ rhamnum: sicut viventes, sic in ira absorbet eos.

Пре него котлови ваши осете топлоту од потпаљеног трња, и сирово и нагорело нека разнесе вихор.

10 Lætabitur iustus cum viderit vindictam: manus suas lavabit in sanguine peccatoris.

Обрадоваће се праведник кад види освету, опраће ноге своје у крви безбожниковој.

11 Et dicet homo: Si utique est fructus iusto: utique est Deus iudicans eos in terra.

И рећи ће људи: Заиста има плода праведнику! Заиста је Бог судија на земљи!