Psalmorum 141

1 Psalmus David. Domine clamavi ad te, exaudi me: intende voci meæ, cum clamavero ad te.

Господе, вичем к Теби, похитај к мени, чуј глас мољења мог, кад вичем к Теби.

2 Dirigatur oratio mea sicut incensum in conspectu tuo: elevatio manuum mearum sacrificium vespertinum.

Нек изађе молитва моја као кад пред лице Твоје, дизање руку мојих као принос, вечерњи.

3 Pone Domine custodiam ori meo: et ostium circumstantiæ labiis meis.

Постави, Господе, стражу код језика мог, чувај врата уста мојих.

4 Non declines cor meum in verba malitiæ, ad excusandas excusationes in peccatis, cum hominibus operantibus iniquitatem: et non communicabo cum electis eorum.

Не дај срцу мом да застрани на зле помисли, да чини дела безбожна с људима који поступају неправедно; и да не окусим сладости њихове.

5 Corripiet me iustus in misericordia, et increpabit me: oleum autem peccatoris non impinguet caput meum. Quoniam adhuc et oratio mea in beneplacitis eorum:

Нека ме бије праведник, то је милост; нека ме кара, то је уље за главу моју; глава моја неће одбацити, ако ће и више; него је молитва моја против злоће њихове.

6 absorpti sunt iuncti petræ iudices eorum. Audient verba mea quoniam potuerunt:

Расуше се по каменим врлетима судије њихове, и чуше речи моје како су благе.

7 sicut crassitudo terræ erupta est super terram. Dissipata sunt ossa nostra secus infernum: (Sheol h7585)

Као кад ко сече и теше, тако се разлетеше кости наше до чељусти паклених. (Sheol h7585)

8 quia ad te Domine, Domine oculi mei: in te speravi, non auferas animam meam.

Али су к Теби, Господе, Господе, управљене очи моје, у Тебе се уздам, немој одбацити душу моју.

9 Custodi me a laqueo, quem statuerunt mihi: et a scandalis operantium iniquitatem.

Сачувај ме од замке, коју ми метнуше, од лукавства оних, који чине безакоње.

10 Cadent in retiaculo eius peccatores: singulariter sum ego donec transeam.

Пашће у мреже своје безбожници, а ја ћу један проћи.