Job 19
1 Respondens autem Iob, dixit:
А Јов одговори и рече:
2 Usquequo affligitis animam meam, et atteritis me sermonibus?
Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
3 En, decies confunditis me, et non erubescitis opprimentes me.
Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
4 Nempe, et si ignoravi, mecum erit ignorantia mea.
Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
5 At vos contra me erigimini, et arguitis me opprobriis meis.
Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
6 Saltem nunc intelligite quia Deus non æquo iudicio afflixerit me, et flagellis suis me cinxerit.
Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
7 Ecce clamabo vim patiens, et nemo audiet: vociferabor, et non est qui iudicet.
Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
8 Semitam meam circumsepsit, et transire non possum, et in calle meo tenebras posuit.
Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
9 Spoliavit me gloria mea, et abstulit coronam de capite meo.
Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
10 Destruxit me undique, et pereo, et quasi evulsæ arbori abstulit spem meam.
Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
11 Iratus est contra me furor eius, et sic me habuit quasi hostem suum.
Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
12 Simul venerunt latrones eius, et fecerunt sibi viam per me, et obsederunt in gyro tabernaculum meum.
Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
13 Fratres meos longe fecit a me, et noti mei quasi alieni recesserunt a me.
Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
14 Dereliquerunt me propinqui mei: et qui me noverant, obliti sunt mei.
Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
15 Inquilini domus meæ, et ancillæ meæ sicut alienum habuerunt me, et quasi peregrinus fui in oculis eorum.
Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
16 Servum meum vocavi, et non respondit, ore proprio deprecabar illum.
Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
17 Halitum meum exhorruit uxor mea, et orabam filios uteri mei.
Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
18 Stulti quoque despiciebant me, et cum ab eis recessissem, detrahebant mihi.
Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
19 Abominati sunt me quondam consiliarii mei: et quem maxime diligebam, aversatus est me.
Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
20 Pelli meæ, consumptis carnibus, adhæsit os meum, et derelicta sunt tantummodo labia circa dentes meos.
За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
21 Miseremini mei, miseremini mei, saltem vos amici mei, quia manus Domini tetigit me.
Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
22 Quare persequimini me sicut Deus, et carnibus meis saturamini?
Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
23 Quis mihi tribuat ut scribantur sermones mei? quis mihi det ut exarentur in libro
О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
24 stylo ferreo, et plumbi lamina, vel celte sculpantur in silice?
Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
25 Scio enim quod Redemptor meus vivit, et in novissimo die de terra surrecturus sum:
Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
26 Et rursum circumdabor pelle mea, et in carne mea videbo Deum meum.
И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
27 Quem visurus sum ego ipse, et oculi mei conspecturi sunt, et non alius: reposita est hæc spes mea in sinu meo.
Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
28 Quare ergo nunc dicitis: Persequamur eum, et radicem verbi inveniamus contra eum?
Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
29 Fugite ergo a facie gladii, quoniam ultor iniquitatum gladius est: et scitote esse iudicium.
Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
