Psalmorum 65
1 In finem. Psalmus David, canticum Jeremiæ et Ezechielis populo transmigrationis, cum inciperent exire. [Te decet hymnus, Deus, in Sion, et tibi reddetur votum in Jerusalem.
У Теби је уздање, Боже, Теби припада хвала на Сиону, и Теби се извршују завети.
2 Exaudi orationem meam; ad te omnis caro veniet.
Ти слушаш молитву; к Теби долази свако тело.
3 Verba iniquorum prævaluerunt super nos, et impietatibus nostris tu propitiaberis.
Безакоња ме притискају, Ти ћеш очистити грехе наше.
4 Beatus quem elegisti et assumpsisti: inhabitabit in atriis tuis. Replebimur in bonis domus tuæ; sanctum est templum tuum,
Благо ономе кога изабираш и примаш, да живи у двору Твом! Наситићемо се добром дома Твог, светињом цркве Твоје.
5 mirabile in æquitate. Exaudi nos, Deus, salutaris noster, spes omnium finium terræ, et in mari longe.
Дивно нам одговараш по правди својој, Боже, Спаситељу наш, узданицо свих крајева земаљских, и народа преко мора далеко.
6 Præparans montes in virtute tua, accinctus potentia;
Који си поставио горе својом силом, опасао се јачином,
7 qui conturbas profundum maris, sonum fluctuum ejus. Turbabuntur gentes,
Који утишаваш хуку морску, хуку вала њихових и буну по народима!
8 et timebunt qui habitant terminos a signis tuis; exitus matutini et vespere delectabis.
Боје се Твојих чудеса који живе на крајевима земаљским; све што се јавља јутром и вечером Ти будиш да слави Тебе.
9 Visitasti terram, et inebriasti eam; multiplicasti locupletare eam. Flumen Dei repletum est aquis; parasti cibum illorum: quoniam ita est præparatio ejus.
Надгледаш земљу и заливаш је, обилно је обогаћаваш; поток је Божји пун воде, спремаш за њих жито, јер си тако уредио.
10 Rivos ejus inebria; multiplica genimina ejus: in stillicidiis ejus lætabitur germinans.
Бразде њене напајаш, равниш груде њене, кишним капљама размекшаваш је, благосиљаш је да рађа.
11 Benedices coronæ anni benignitatis tuæ, et campi tui replebuntur ubertate.
Ти венчаваш годину, којој добро чиниш; стопе су Твоје пуне масти.
12 Pinguescent speciosa deserti, et exsultatione colles accingentur.
Тију паше по пустињама, и хумови се опасују радошћу.
13 Induti sunt arietes ovium, et valles abundabunt frumento; clamabunt, etenim hymnum dicent.]
Луке се осипају стадима, и поља се заодевају пшеницом; веселе се и певају.
