< Psalmorum 63 >

1 Psalmus David, cum esset in deserto Idumææ. [Deus, Deus meus, ad te de luce vigilo. Sitivit in te anima mea; quam multipliciter tibi caro mea!
Боже! Ти си Бог мој, к Теби раним, жедна је Тебе душа моја, за Тобом чезне тело моје у земљи сувој, жедној и безводној.
2 In terra deserta, et invia, et inaquosa, sic in sancto apparui tibi, ut viderem virtutem tuam et gloriam tuam.
Тако бих Те угледао у светињи, да бих видео силу Твоју и славу Твоју.
3 Quoniam melior est misericordia tua super vitas, labia mea laudabunt te.
Јер је доброта Твоја боља од живота. Уста би моја хвалила Тебе;
4 Sic benedicam te in vita mea, et in nomine tuo levabo manus meas.
Тако бих Те благосиљао за живота свог, у име Твоје подигао бих руке своје.
5 Sicut adipe et pinguedine repleatur anima mea, et labiis exsultationis laudabit os meum.
Као салом и уљем наситила би се душа моја, и радосним гласом хвалила би Те уста моја.
6 Si memor fui tui super stratum meum, in matutinis meditabor in te.
Кад Те се сећам на постељи, све ноћне страже размишљам о Теби.
7 Quia fuisti adjutor meus, et in velamento alarum tuarum exsultabo.
Јер си Ти помоћ моја, и у сену крила Твојих веселим се.
8 Adhæsit anima mea post te; me suscepit dextera tua.
Душа се моја прилепила за Тебе, десница Твоја држи ме.
9 Ipsi vero in vanum quæsierunt animam meam: introibunt in inferiora terræ;
Који траже погибао души мојој, они ће отићи под земљу.
10 tradentur in manus gladii: partes vulpium erunt.
Изгинуће од мача, и допашће лисицама.
11 Rex vero lætabitur in Deo; laudabuntur omnes qui jurant in eo: quia obstructum est os loquentium iniqua.]
А цар ће се веселити о Богу, хвалиће се сваки који се куне Њим, кад се затисну уста онима који говоре лаж.

< Psalmorum 63 >